SAVEZ
DRAMSKIH
UMETNIKA
VOJVODINE
  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

  • ...

Pozorišne maštarije

pozorišna radionica za decu osnovnoškolskog uzrasta

 

 

ŠTA SU „POZORIŠNE MAŠTARIJE“

 

To je pozorišna radionica za decu svih uzrasta koja je nastala u Otvorenom klubu Fonda za Otvoreno društvo davne 1994. godine. Bio je to pokušaj da se, koristeći elemente pozorišta i drame u radu sa decom, ublaže ublaze psihološke posledice rata kod dece, kao i da se omogući kreativan i nenasilan kontakt dece lokalnog i izbegličkog stanovništva i što bezbolnija adaptacija izbegličke dece u lokalnu sredinu.

Pozorišne maštarije od tada pa do danas razvijale su se u pozorišnom smislu. Godine 1998. prerasle su u Otvoreno pozorište, program sa specijalno talentovanu decu i mlade, koje je krajem iste godine otputovalo u Wallinford, CT, USA, gde je za Ujedinjene nacije izvelo performans „Kumače“. Deca Otvorenog pozorišta odnela su Novosadsku golubicu – simbol grada Novog Sada i predavši je gradonačelniku Wallingforda zbratimila dva grada.

Kroz pozorišne maštarije od tada pa do danas prošlo je mnogo dece. Neka su otišla iz zemlje, neka su svoj put nastavila profesionalno se baveći glumom i režijom, mnogi među njima – današnji ekonomisti, sociolozi, pedagozi, profesori danas su verna publika svoje radioničarke i njeni prijatelji. Pojedini među njima su roditelji koji čekaju da im deca stasaju toliko da mogu da dođu u pozorišne maštarije.

 

KO SMO DANAS

Danas su pozorišne maštarije, pozorišna radionica za decu višeg osnovnoškolskog uzrasta, od 12 do 15 godina, koja je svoj dom pronašla u Srpskom narodnom pozorištu, na čijim scenama marljivo vežbaju subotom i nedeljom po četiri sata. Radionica ima ukupno 30 toro dece koja su raspoređena u dve grupe.

Do sada smo uradili predstavu „Carevo novo odelo“ Hansa Kristijana Andersena, koja se igra na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. Snimili smo novogodišnju radio dramu za decu na novosadskom radiju i učestvovali u novogodišnjem programu u katoličkoj porti 31. decembra 2008. godine u režiji Emilije Mrdaković.

Imamo stalnu saradnju sa Zmajevim dečijim igrama, sa dečijim programom radio Novog Sada a trenutno uspostavljamo saradnju sa Pokretom gorana grada Novog Sada, gde ćemo se rado uključiti u sve njihove akcije za zaštitu i čuvanje naše životne sredine, našeg grada i zemlje.

Pozorišne maštarije planiraju da od marta tekuće godine otvore svoj ogranak u osnovnoj školi Svetozar Marković, u kojoj bi radila deca od 7 do 12 godina.

 

METODOLOGIJA RADA

Savlađujući osnovne elemente drame i glume – proces građenja priče, kreiranje lika, upotrebu tela i glasa, motivaciju, koncentraciju... deca uče zapravo o sebi, nama i svetu koji nas okružuje.

Radeći u timu, imajući snažno osećanje da jedni bez drugih ne mogu, uče se toleranciji, pozitivnoj senzibiliziranosti na različitost, brušenju kritičkog mišljenja bez vređanja ličnosti i pre svega - kreirajući sopstvene priče, otkrivajući svoje sposobnosti i skrivene talente stiču, našoj deci, tako preko potrebno samopouzdanje, veru u sebe i osećaj pripadnosti.

 

ŠTA JE NAŠ INSTRUMENT?

  • ljudsko telo

  • glas

  • emocija

  • imaginacija

  • pet čula

 

GRAĐENJE PRIČE

  • šta je priča

  • šta su elementi dobre priče

  • kako da ispričamo dobru priču

 

KONCENTRACIJA

TRANSFORMACIJA

STUDIJA KARAKTERA

EVALUACIJA

 

Dok se polako krećemo kroz svih pet blokova dramskog stvaralaštva, razađenih u posebne radionice, trudim se da kod svoje dece razvijem sposobnost za primenu ovih znanja i u njihovom svakodnevnom životu – učenju, školi, odnosima sa drugom decom, sa roditeljima... da razvijam osećaj pripadnosti svojoj sredini i razvijam građansku svest.

Kao šesti element EVALUACIJA koja se radi na kraju svake radionice je takođe veoma važna jer kod dece razvija osećaj za kreativnu kritiku bez vređanja tuđe ličnosti. Razgovarajući o protekloj radionici deca imaju slobodu da iskritikuju radioničarku i njen rad, ali i da sagledaju, pričajući o tome, šta je ono u čemu su dobri a šta je ono na čemu bi trebalo da rade.

 

ZA KRAJ

Pozorište je efemerna umetnost. Postoji samo u trenutku dok predstava traje. U njenom centru je glumac - homo ludens. Čovek koji se igra. A igra je osnova svakog učenja i saznanja.

Volim da citiram velikog pesnika za decu i čoveka koji je britkim humorom zasmejavao čitave generacije jugoslovena u „Beograde dobro jutro“ - Duška Radovića: „Pošto ništa nismo saznali ni dokučili vratimo se na početak. Čuđenju i igri“ U te dve reči leži i ključ mog rada sa decom više od jedne decenije.

 

Jelena Antonijević, glumica

Srpsko narodno pozorište

 

Savez dramskih umetnika Vojvodine, Pozorisni trg 1, Novi Sad, 021 452 553, sduv@orion.rs