Скочи на садржај

Миодраг Петровић

Миодраг Петровић, рођен 12. августа 1954. у Лоћики (Јагодина). Завршио је глуму на Академији уметности у Новом Саду 1978. у класи Миленка Маричића. У Српском народном позоришту запослен од 1. септембра 1978. до 26. априла 1980. и од 30. марта 1981. до данас. Од 6. септембра 2002. био је управник СНП-а и ову функцију је обављао до 17. септембра 2003. Обављаo је функцију вршиоца дужности директора Драме СНП-а од новембра 2016. до септембра 2017.

Улоге у Српском народном позоришту
  • Имотски кадија – Хасанагиница Љ. Симовића у режији Богдана Рушкуца, 1976.
  • Заре – Ујеж Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 1976.
  • Стамли – Смрт трговачког путника А. Милера у режији Д. Ђурковића, 1977.
  • Непријатељ народа Х. Ибсена у режији Ж. Орешковића, 1978.
  • Светислав – Док црвена јесен друмовима хода З. Шарић у режији Дејана Миладиновића, 1978.
  • Таксиста – Коме откуцава часовник О. Захрадник у режији Тибора Раковског, 1979.
  • Спиро Донев – Пасквелија Ж. Чинга у режији Љубише Георгиевског, 1979.
  • Глас којим говори ватра групе аутора у режији Боже Јајчанина, 1981.
  • Свен – Чешаљ Ф. Хаџића у режији Воје Солдатовића, 1981.
  • Хајд’ у парк, кабаре М. Бећковића, М. Витезовића, Н. Петровића у режији Николе Петровића, 1982.
  • Човек је човек Б. Брехта у режији Миленка Маричића, 1984.
  • Вилмер – Пријатељи А. Стриндберга у режији Атиле Андрашија, 1985.
  • Ги, Јозеф К – Стриптиз С. Мрожека у режији Радослава Миленковића, 1985.
  • Миле – Свети Георгије убива аждаху Д. Ковачевића у режији Егона Савина, 1986.
  • Живот провинцијских плејбоја после II светског рата Д. Јовановића у режији Бранислава Мићуновића, 1987.
  • Барлов – Роман о Лондону М. Црњанског у режији Стеве Жигона, 1987.
  • Грегори Старији – Три чекића (о српу да и не говоримо) Д. Лесковар у режији Егона Савина, 1988.
  • Ленски, Анархист – Луда игра Л. Биринског у режији Виде Огњеновић, 1988.
  • Бановић Страхиња – Бановић Страхиња Б. Михајловића Михиза, 1991.
  • Лаза Костић – Међу јавом и мед` сном Л. Костића – П. Марјановића у режији Радослава Миленовића, 1991.
  • Поповић, Адвокат – Очеви и оци С. Селенића у режији Славенка Салетовића, 1991.
  • Први пандур – Вођа Р. Домановића у режији Радослава Миленковића, 1992.
  • Кир Фима – Кир Јања Ј.С. Поповића у режији Љубослава Мајере, 1992.
  • А прах, све је прах М. Црњанског – Томе Кнежевића у режији Томе Кнежевића, 1993.
  • Лука, лакеј Попове – После пола века / А. П. Чехов: Јубилеј/Медвед/Просидба у режији Љубослава Мајере, 1993.
  • Вилотијевић – Чудо у Шаргану Љ. Симовића у режији Егона Савина, 1993.
  • Адвокат – Црна хроника С. Басаре у режији Душана Петровића, 1994.
  • Светозар Милетић – Српска Атина Р. Дорића у режији аутора, 1994.
  • Мића – Сумњиво лице Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 1994.
  • Џемс Тирон Млађи – Месечина за несрећне Јуџина О’ Нила у режији Виде Огњеновић, 1995.
  • Лука Лукич Хлопов – Ревизор Н. В. Гогоља у режији Виталија Дворцина, 1996.
  • Кнез – Евгеније Оњегин А. С. Пушкина у режији и адаптацији Бранка Плеше, 2000.
  • Коста – Право на Руса Угљеше Шајтинца у режији Оливере Ђорђевић, 2001.
  • Поручник – Зуби Александра Новаковића у режији Предрага Штрпца, 2004.
  • Господин Михајловић – Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић, 2008.
  • Други сенатор – Тимон Атињанин Вилијама Шекспира у режији Горчина Стојановића, 2010.
  • Милан – Урнебесна трагедија Душана Ковачевића у режији Маје Гргић, 2011.
  • Генерал Иван Иванович Костјурин, Фелдмаршал Енгелсхофен – Сеобе Милоша Црњанског у режији Виде Огњеновић, 2011.
  • Перо – Оставите поруку или Бегунци Виде Огњеновић, према мотивима романа Борислава Чичовачког, у режији ауторке, 2014.
  • Бернард Шо – Драги мој лажљивче Џерома Килтија у режији Тибора Вајде, 2014.
  • Пожар. Лаунџ – Контраст или Тамо где смо остали М. Кнежевић и М. Миљковића, у режији Мие Кнежевић, 2016.
  • Др Бек / Светозар, Милован Витезовић, режија Југ Радивојевић, 2018.
  • Тесла изуметник, текст и режија Небојша Брадић, 2021.

Остале улоге

  • На пужини режија Милан Плетел, Културни центар, 1978.
  • Гробље аутомобила – М. Ојданић, 1978
  • Ко се боји Вирџиније Вулф, режија Богдана Рушкуца, 1978.
  • Емигранти С. Мрожека у режији Бранислава Свилокоса, 1978.
  • Како збринути мушкарце, М. Ојданић, „Двориште“, 1978.
  • Рат у спаваћој соби П. Кохоута у режији Радослава Миленковића, 1991, Удружење драмских уметника Војводине
  • Последњи дан, М. Петровић/Пекић (монодрама)
  • Гробница за Бориса Давидовича Данила Киша у режији М. Белегишанина, 2000, Савез драмских уметника Војводине, Позоришна трупа „Оглед“
  • Паклена поморанџа Ентонија Барџиса у режији Ивана Церовића, Трупа „Дупло дно“, 2001.
  • Господин Роберт Берт, опера Посљедњи љетни цвијет Зорана Јуранића, 2013.
Режије
  • Господар Сјена Дубравка Јелачића Бужимског, Савез драмских уметника Војводине, 1. мај 2006.
Награде
  • Златна медаља „Јован Ђорђевић“, 2020.
  • Награда на Сусрету војвођанских позоришта у Зрењанину 1985. за улогу у Стриптизу.
  • Годишња награда СНП-а за улогу Миће у представи Сумњиво лице; Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 1995.
  • Годишња награда СНП-а за улоге у представама: Урнебесна трагедија Д. Ковачевића у режији Маје Гргић и Сеобе М. Црњанског у драматизацији и режији Виде Огњеновић, 2012.
  • Златна значка Културно-просветне заједнице Србије за 2015. годину
  • Награда „Маска Лазе Телечког“ („Дани Лазе Телечког“, Кумане), 2019