Срђан Радаковић рођен је у Новом Саду 13. августа 1977. године. Завршио је студије интермедијалне режије у Новом Саду у класи проф. Боре Драшковића и интердисциплинарне постдипломске магистарске студије у Београду из области дигиталне уметности. Предаје неколико предмета из анимације на Академији уметности у Новом Саду. До данас је режирао неколико позоришних представа у националним театрима у Војводини, као и неколико краткометражних и средњеметражних документарних, играних и анимираних филмова…
Srdjan Radakovic (born August 13, 1977 in Novi Sad, Serbia, ex Yugoslavia) is a film and theater director and animator. Lectures animation at the Academy of Arts Novi Sad, University of Novi Sad, Serbia. So far he has directed several theater plays, short films, animated films, documentaries…
Позориште
August Strindberg, Госпођица Јулија (Miss Julie), Academy of Arts Novi Sad, 1998.
Dario Fo, Случајна смрт једног анархисте (Accidental Death of an Anarchist), Youth Theatre Novi Sad, 2001.
Љубинка Стојановић, Живот у гробу, Serbian National Theatre Novi Sad, 2004.
Thomas Bernhard, Пред пензијом (Eve of Retirement), National Theatre Toša Jovanović, Zrenjanin, 2006.
Witold Gombrowicz, Историја (History), Youth Theatre Novi Sad, 2008.
Филм
Непријатељи (Enemies), short, 1997.
Лифтом (Elevating), short, 1999.
Игра звана Шоре (Game called Sore), TV documentary, 2001.
Yield, animated short, 2003.
Стаклени зид (Glass wall), animated short, 2008.
Apocrypha 1, experimental short, 2012.
Људи под чунком (People under the stovepipe), documentary, 2013
Срце (Heart), short, 2013.
Лицем ка земљи – Face Down (assistant to director), feature film, 2002.
Журка – Party (actor), feature film, 2004.
Рођена 26. фебруара 1974. у Београду. Завршила Тринаесту београдску гимназију, три године, а затим Jefferson Performing Arts High School у Портланду, Орегон. Дипломирала на одсеку за мултимедијалну режију у класи проф. Бора Драшковића, на Академији уметности у Новом Саду. Радила је у организационим тимовима фестивала БИТЕФ, Стеријино позорје и Радост Европе. Од 2006. директор Драме на српском језику Народног позоришта у Суботици.
Значајније режије
МОМЦИ ИЗ БЕНДА – Март Кроули;
ЉУБИНКО И ДЕСАНКА – Александар Поповић;
ПРАВО НА РУСА – Угљеша Шајтинац;
БОМБАРДОВАЛИ СМО ЊУ ХЕЈВЕН – Џозеф Хелер;
ОТЕЛО – Вилијам Шекспир;
ФЕЛИКС И ДОРИС – Бил Менхоф;
ПАЦИЈЕНТ ДОКТОРА ФРОЈДА – Миро Гавран;
ИЗА КУЛИСА – Мајкл Фрејн;
МРАЧНА КОМЕДИЈА – Петер Шефер;
ВАЖНО ЈЕ ЗВАТИ СЕ ЕРНЕСТ – Оскар Вајлд;
АПАРТМАН – Нил Сајмон;
МНОГО ВИКЕ НИ ОКО ЧЕГА – Вилијам Шекспир;
ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА – Бранислав Нушић;
ТЕРАПИЈА – Дуранг/Ђорђевић (специјална Стеријина награда за представу у целини);
БУБА У УХУ – Жорж Фејдо;
ГЛАСИНЕ – Нил Сајмон;
ЕУФЕММЕИЗАМ, ауторски пројекат;
ХАСАНАГИНИЦА – Љубомир Симовић;
СУМЊИВО ЛИЦЕ – Бранислав Нушић (награда за режију на фестивалу „Мостарска лиска“);
ПРС’О – Реми де Во;
ВЕЧЕРА БУДАЛА – Франсис Вебер;
БРАК БЕТ И БУ-а – Кристофер Дуранг;
ПОТПУНО СКРАЋЕНА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ – ауторски пројекат, Обрадовић/Пелевић;
ДОК ТЕ ЈА ХРАНИМ И ОБЛАЧИМ – ауторски пројекат, Даница Николић Николић (статуета Ћуран за најбољу режију, Дани комедије у Јагодини) …
Редитељ. Сенћанин, рођен једног маја 1983. године. Дипломац новосадске Академије уметности, класа професора Боре Драшковића. Током студија десио се фаталан догађај: асистент Борис Лијешевић довео га је на представу „Очишћени“ Криштофа Варликовског коју и данас сања и због које жали што није Пољак. Био је асистент Андраша Урбана, Оливере Ђорђевић и Борута Шепаровића. Од тада је левичар – у постајању, како би то дефинисали Делез и Гатари. Режирао је у Будимпешти („Естерова оставштина“), у Суботици („X“), у Салашарском позоришту („Пикантне приповести“) и у Новосадском позоришту („Нојзацер кабаре“, Пијани процес“, „Фама о бициклистима“).
Драме које је написао („Они који бдију“, „Шизополис“, „Тетоважа“) играле су се у Суботици и у Мађарској. „Форум“ му је недавно објавио збирку драмских дела „Шизополис“…
Доста времена проводи у позоришту, кад није тамо – чита квир теорију, Брехта, Жижека, Фукоа, романе Умберта Ека, Роберта Болања, Херте Милер, Мишела Уелбека и Владимира Сорокина.
Фан је Тарантина, Сокурова, Гриневеја, Озона, Годара и Фелинија. Жели да буде Сара Кејн у мушком облику, али му упорно не успева…
