Скочи на садржај

Александра Плескоњић Илић

Рођена у Сомбору 23. октобра 1955. године. Основну школу, музичку школу и Гимназију завршила у Новом Саду 1974. године. Апсолвирала на Филозофском факултету – група за Југословенску књижевност, а дипломирала Глуму на Академији уметности у Новом Саду 1980, у класи Бранка Плеше. У Српском народном позоришту запослена од 10. августа 1980. Заједно са Харисом Пашовићем основала Театар „Промена“.

Контакт

Александра Плескоњић Илић
Адреса: Данила Киша 31, 21000 Нови Сад
E-mail: jokojako@gmail.com
Телефон: +381 (0)21 6541 193
Мобилни: +381 (0)63 414 200

Улоге у Српском народном позоришту

– Џин / Плутање Теда Вајтхеда у режији Бранислава Свилокоса, 1980.
– Дама IV Венчање Витолда Гомбровича у режији Ј. Јароцког, 1981.
– Јелка / Слике жалосних доживљаја Д. Лесковар у режији Слободана Унковског, 1981.
– Јелисавета / А трње је за човека Ј. Њаради у режији Дејана Миладиновића, 1982.
– Жарина жена / Земља Молине Удовички у режији Радослава Дорића, 1983.
– Драгиња / Протекција Бранислава Нушића у режији Димитра Станкоског, 1984.
– Дона Елвира / Дон Жуан Ж. Б. Молијера у режији Љубише Георгиевског, 1984.
– Олга / Мој тата, социјалистички кулак Т. Партљича у режији Воје Солдатовића, 1984.
– Жена Јизефина / Велико и мало Бото Штрауса у режији Николе Јевтића, 1985.
– Јасна Аристомаха / Археолошка искапања код села Диљ Иве Брешана у режији Љубише Георгиевског, 1986.
– Коломбина / Живот провинцијских плејбоја после II светског рата Душана Јовановића у режији Бранислава Мићуновића, 1986.
– Вила Сор Анеглика / Думанске тишине Слободана Шнајдера у режији Мире Ерцег, 1987.
– Милева / Клементов пад Драге Јанчара у режији Звонета Шедлбауера, 1988.
– Грета / Клопка Тадеуша Ружевича у режији Невене Јанач, 1988.
– Зобунова Видарица / Јегор Буличов у режији Душана Јовановића, 1989.
– Корделија / Краљ Лир В. Шекспира у режији Љубише Ристића, 1990.
– Лилипути / Козодер у акцији Ј. Ј. Змаја – Р. Радивојевића, режија Р. Радивојевић и А. Плескоњић Илић, 1990.
– Мајка Јања / Бела кафа А. Поповића у режији Бранка Плеше, 1990.
– Огњена / Куварице Зорана Ристовића у режији аутора, 1993.
– Еби Брустер / Арсеник и стара чипка Џ. Кеселринга у режији Р. Дорића, 1993.
– Госпођа Министарка / Госпођа министарка Б. Нушића у режији Бранка Поповића, 1993.
– Паулина Салас / Смрт и девојка Аријела Дорфмана у режији Марка Новаковића, 1994.
– Аркадина / Галеб А.П. Чехова у режији Жанка Томића, 2000.
– Гина, Прокина жена / Ожалошћена породица Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 2000.
– Ана / Ослобођење Скопља Д. Јовановића у режији Жанка Томића, 2001.
– Иванка Бикар / Раванград Ђ. Лебовића у режији Дејана Мијача, 2002.
– Вашарски маестро / Војцек Георга Бихнера у режији Боре Драшковића, 2003.
– Жена / Коме верујете? Јелене Ђорђевић у режији Даријана Михајловића, 2004.
– Сара / Пољуби сјај угаслих звезда у режији Марина Малешевића, 2005.
– Софија Петровна / Ујкин сан Ф. М. Достојевског у режији Егона Савина, 2006.
– Марија / Зверињак Душана Спасојевића у режији Бориса Лијешевића, 2007.
– Амбасадорка / Полиција или Чему све ово Славомира Мрожека у режији Петра Јовановића, 2008.
– Госпођа Радулашки / Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић, 2008.
– Хелен / Љубавни јади Вудија Алена Бранка Димитријевића, 2009.
– Госпођа Радулашки / Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић у режији ауторке, 2008.
– Мила / Барбело, о псима и деци Биљане Србљановић у режији Предрага Штрпца, 2010.
– Арсићка / Ујеж Бранислава Нушића у режији Радослава Миленковића, 2010.
– Ружа / Урнебесна трагедија Душана Ковачевића у режији Маје Гргић, 2011.
– Кумрија Сеобе Милоша Црњанског у режији Виде Огњеновић, 2011.
– Мајка Приче из Бечке шуме Едена фон Хорвата у режији Иве Милошевић, 2012.
– Мама Роса Оставите поруку или Бегунци Борислава Чичовачког у режији Виде Огњеновић, 2014.
– Бака Цајтл, Голдина бака / Виолиниста на крову Џозеф Стејн – Џери Бок у режији Атилe Берешa, 2015.
– На Дрини ћуприја Иво Андрић, режија и текст Кокан Младеновић, 2016.
– Лина / Развојни пут Боре Шнајдера, режија Предраг Штрбац, 2016.
– Салче, мати Коштанина / Коштана Борисав Станковић, режија и адаптација Кокан Младеновић, 2016.
– Мисиз Полачек Крауз Вечити младожења по мотивима романа Јакова Игњатовића, режија Даријан Михајловић, 2016.
– Тетка Даца / Госпођа министарка, Бранислав Нушић, режија Р. Миленковић, 2017.
– Мајка Прави Запад, Сем Шепард, режија Димитри Пјер Удовички, 2018.
– Баба Моћни ренџери не плачу, Тијана Грумић, режија Тијана Васић, 2018.
– Смрдљива бајка / аутор и редитељ: Мирослав Момчиловић, 2018.
– Први глумац / Розенкранц и Гилденстерн су мртви, Том Стопард, режија Игор Павловић, 2020.
– Стела / Бура, по делу Вилијама Шекспира, режија: Кокан Младеновић, 2020.
– Тесла изуметник, текст и режија Небојша Брадић, 2021.

Улоге у Академском позоришту „Промена“

– Анушка / Лудак и опатица Виткијевича, 1981
– Соња Острова / Јелка код Иванових
– Симон Еврар / Мара Сад Петера Вајса у режији Хариса Пашовића, 1984.
– Мајка / Виктор или деца на власти Рожеа Витрака у режији Никите Миливојевића

Остале улоге

– Маргарита / Хамлет Луиса Буњуела, у режији Хариса Пашовића, 1984.
– Цадарета / Kабаре, р. Мирјана Ојданић, Позориште Двориште, Београд
– Јуца–Евица / Стерија Радослав Дорић, Нушићева сцена, Београд
– Аплби / Дозивање птица Аристофан у режији Хариса Пашовића, ЈДП, Београд, 1989.
– Пет жена / Вртешка Шницлера у режији Ферида Карајице, Суботица
– Марко Краљевић / Пропаст царства Српског у режији П. Беблера
– Искушеница / Смрт у катедрали Елиота, Зенит, редитељ Драган Живадинов, 1990.
– Шаоме / Ружа ветрова Ненада Фишера у режији Хариса Пашовића, 1991. у Лењинграду
– Еуридика / Мансарда Данила Киша у режији Наде Кокотовић, 1991, Суботица.
– Макбет, у режији Милана Белегишанина 1992.
– Отело у режији Стеве Жигона 1993.
– Јелка код Иванових Веведенског, режија Харис Пашовић
– Кабаре Лаку ноћ Ромео и Јулија, текст и режија Ратко Радивојевић и Александра Плескоњић Илић
– Самостални пројекат Доњи Феш – Позориште младих

Телевизија

Серија Највише на свету целом Синише Ковачевића 1996.

Награде

– Златна медаља „Јован Ђорђевић“, 2020.

– Златна колајна Змајевих дечјих игара за монодраму Куварице Душана Трифуновића, 1993.
– Сребрна повеља за женску улогу на Вршачкој позоришној јесени, (Фестивал класике) за улогу Паулине Салас у представи Смрт и девојка Аријела Дорфмана, 1994.
– Награда на Фестивалу малих форми у Земуну за улогу Паулине Салас у представи Смрт и девојка Аријела Дорфмана, 1994.
– Статуета слободе за глумачко остварење на Позоришним свечаностима у Младеновцу за улогу Паулине Салас у представи Смрт и девојка Аријела Дорфмана, 1994.
– Награда Филмског фестивала у Нишу за улогу у филму Највише на свету целом Синише Ковачевића у режији Кароља Вичека, 1994.
– Награда за глуму на Сусрету војвођанских позоришта за улогу Аркадине у представи Галеб А. П. Чехова у режији Жанка Томића, Сомбор 2000.

Годишње награде СНП:
– за улогу Гине у представи Ожалошћена породица Б. Нушића, 2001.
– за улогу Иванке Бикар у представи Раванград Ђ. Лебовића у режији Дејана Мијача, 2003.
– Награда за женску епизодну улогу у представи Коме верујете на 54. фестивалу професионалних позоришта Војводине, 2004.
– Награда Вечерњих новости у оквиру 52. Стеријиног позорја за епизодну улогу Софије Петровне у представи Ујкин сан Достојевског, у режији Егона Савина, 2007.


Отварање још једног позоришта било би идеално за овај град