Миодраг Петроње, (отац Тодор), глумац, рођен 23. децембра 1946. у Панчеву. Завршио Гимназију и Драмски студио. Радио у Народном позоришту у Титовом Ужицу 1968/69, затим у Народном позоришту у Сомбору (1969-1980), а од 1. јануара 1985. је у сталном ангажману у Српском народном позоришту.
УЛОГЕ
У Српском народном позоришту:
– Фрањо Антун / Слике жалосних доживљаја Деане Лесковар у режији Слободана Унковског, 23. јануара 1981.
– Буцмасти / Долња земља Ђорђа Лебовића у режији Дејана Мијача, 28. март 1981.
– Пијанац III / Венчање Витолда Гомбровича у режији Јежи Јароцког, 24. октобар 1981.
– Хајд’ у парк кабаре Матије Бећковића, Милована Витезовића и Николе Петровића у режији Николе Петровића, 24. јануар 1982.
– Секира / Капетан Џон Пиплфокс Душка Радовића у режији Златка Свибена, 30. април 1982.
– Милиционар / Голубњача Јована Радуловића у режији Дејана Мијача, 9. октобар 1982.
– Др Милош Ока / Раванград 1900. Вељка Петровића-Ђорђа Лебовића у режији Дејана Мијача, 18. децембар 1982.
– Тома Њушка, Зид у међуигри / Сан летње ноћи Вилијама Шекспира у режији Стеве Жигона, 14. мај 1983.
– Макс Синг / Човек је човек Бертолта Брехта у режији Миленка Маричића, 6. март 1984.
– Човек без ичега / Чекајући кабаре Бране Црнчевића и Николе Петровића у режији Николе Петровића, 9. мај 1984.
– Тома / Глорија Ранка Маринковића у режији Желимира Орешковића, 4. јун 1984.
– Гузман / Дон Жуан Ж.Б.П. Молијера у режији Љубише Георгиевског, 29. октобар 1984.
– Председник МНО-а / Мој тата, социјалистички кулак Тоне Партљича у режији Воје Солдатовића, 28. децембар 1984.
– Бискуп, Лемтон Мекајл, Други лорд / Владајућа класа Питера Барнса у режији Петра Зеца, 7. мај 1985.
– Гласови / Велико и мало Боте Штрауса у режији Николе Јевтића, 18. јун 1985.
– Перо, Сосија / Археолошка искапања код села Диљ Иве Брешана у режији Љубише Георгиевског, 9. фебруара 1986.
– Реци Војо / Свети Георгије убива аждаху Душана Ковачевића у режији Егона Савина, 16. септембар 1986.
– Мистер Стоун / Роман о Лондону Милоша Црњанског у режији Стеве Жигона, 7. септембар 1987.
– Алберт / Клементов пад, Драго Јанчар, Звоне Шедлбауер, 1988
– Полицијски комесар / Магарац Жоржа Фејдоа у режији Желимира Орешковића, 17. март 1989.
– Адвокат Ђурић / Покојник, Нушић, Мијач, 1989
– Браћа по материјалу / Нови Сад ил’ никад више аутора у режији Радослава Дорића, 22. јун 1989.
– Мокроусов полицајац / Јегор Буличов Максима Горког у режији Душана Јовановића, 14. октобар 1989.
– Хорда / Козодер у акцији Ј.Ј. Змаја у адаптацији и режији Ратка Радивојевића, 13. јануар 1990.
– Каран / Краљ Лир Вилијама Шекспира у режији Љубише Ристића, 29. март 1990.
– Отац Фројлајн / Карлос II омађијани Питера Барнса у режији Горана Вукчевића, 30. јун 1990.
– Буразер / Чекајући Фортинбраса Дубравке Кнежевић у адаптацији и режији Владе Лазића, 23. септембар 1990.
– Адвокат, Добри Бог / Патње господина Мокинпота Петера Вајса у режији Радослава Миленковића, 15. јануар 1991.
– Драгиша Цветковић / Очеви и оци Слободана Селенића у режији Славенка Салетовића, 19. април 1991.
– Отац Миланов и Илијин / Вођа Радоја Домановића у драматизацији и режији Радослава Миленковића, 10. октобар 1992.
– Алберт / Клементов пад Драге Јанчара у режији Звоне Шедлбауера, 16. септембар 1988.
– Лалошевић / Кад би Сомбор био Холивуд Радослава Дорића у режији аутора, 28. јануар 1993.
– Поручник Руни / Арсеник и стара чипка Џ. Кеселринга у режији Радослава Дорића, 26. септембар 1993.
– Поп / Црна хроника Светислава Басаре у режији Душана Петровића, 1994
– Мирча / Српска Атина Радослава Златана Дорића у режији аутора, 2. април 1994.
– Алекса Жуњић / Сумњиво лице Бранислава Нушића у режији Дејана Мијача, 8. октобар 1994.
– Петар Иванович Бопчински / Ревизор Николаја Васиљевича Гогоља у режији Виталија Дворцина, 28. септембар 1996.
– Владика / Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца у режији Милана Караџића, 19. април 1997.
– Милан Степанов / Вере и завере Александра Тишме у адаптацији и режији Николе Петровића, 3. октобар 1998.
– Судија, Варије / Мера за меру Вилијама Шекспира у режији Дејана Мијача, 22. децембра 1998.
– Шамрајев / Галеб Антона Павловича Чехова у режији Жанка Томића, 23. фебруар 2000.
– Покојни Мата / Ожалошћена породица Бранислава Нушића у режији Дејана Мијача, 16. септембар 2000.
– Антун / Раванград Ђорђа Лебовића у режији Дејана Мијача, 2001.
– Тома Њушка – Зид / Сан летње ноћи В. Шекспира у режији Кокана Младеновића, 2003.
– Сади Жидов / Дундо Мароје Марина Држића у режији Радослава Миленковића, 2005.
– Афанасиј Матвејевич / Ујкин сан Ф. М. Достојевског у режији Егона Савина, 2006.
– Лебедев / Иванов А. П. Чехова у режији Предрага Штрпца, 2007.
– Лоајал / Тартиф Молијера у режији Душана Петровића, 2008.
– Радулашки / Је ли било кнежеве вечере, Вида Огњеновић, 2008.
– Јован, послужитељ / Ујеж Б. Нушић, режија Радослав Миленковић, 2010.
– Просјак / Ивона, бургундска кнегиња Витолда Гомбровича у режији Радослава Миленковића, 2015.
– више улога / Војвођанска рапсодија, мјузикл, по мотивима прозе Село Сакуле, а у Банату З. Петровића, режија В. Лазић, 2017.
– Катар, режија и текст Огњен Петковић, 2019.
У другим позориштима:
1966-68. Драмски студио СНП-а, у класи проф. Рајка Веснића
1968-69. Народно позориште Титово Ужице:
– Алекса / Лажа и паралажа у режији Моше Барића (прва професионална)
– Коте / Зона Замфирова у режији Јована Булајића
– Улога / Ломача у режији Арсе Јовановића
1969-80. Народно позориште Сомбор
– Улога / 13 девојака љубе Чекменџијића у режији Мите Ђурковића, 1969.
– Фон Петричић и Матко / На рубу памети у режији Вере Црвенчанин, 1969.
– Улога / Љубав моје равнице у режији Николе Пеце Петровића, 1969.
– Вештица / Црвени цвет у режији Николе Пеце Петровића, 1970.
– Ађутант / Пепељуга у режији Николе Пеце Петровића, 1970.
– Жадов / Уносно место у режији Димитрија Јовановића, 1970.
– Шимурина / Хамлет у Мрдуши Доњој у режији Жељка Орешковића, 1972.
– Макса / Макса Звиждукало у режији Николе Петровића, 1972.
– Томи / Пипи Дуга Чарапа у режији Николе Петровића, 1972.
– Филент / Мизантроп у режији Николе Пеце Петровића, 1973.
– Улога / Леда у режији Николе Пеце Петровића, 1973.
– Улога / Чудан свет у режији Милана Коњовића, 1973.
– Скоротеча / Родољупци у режији Жељка Орешковића, 1973.
– Војник / Радо иде Србин у војнике у режији Љубомира Муција Драшкића, 1973.
– Светислав / Протекција Бранислава Нушића у режији Мате Милошевића, 1973.
– Лефевр / Мадам Сан Жен у режији Љубомира Муција Драшкића, 1973.
– Јаков Трошин / Деца сунца у режији Стеве Жигона, 1973.
– Лењо Гунђало / Беле стреле Хинакаге у режији Николе Пеце Петровића, 1973.
– Улога / Људи у режији Николе Пеце Петровића, 1973.
– Војвода / Дама од Максима у режији Вере Црвенчанин, 1974.
– Риорита / Талац у режији Николе Пеце Петровића, 1974.
– Жербулић / Родољупци у режији Жељка Орешковића, 1974.
– Абрам / Квадратура круга у режији Муција Драшкићћа, 1974.
– Пас / Плава птица у режији Милоша Лазина, 1974.
– Водитељ / Циркус бува у режији Николе Петровића, 1974.
– Суљо / Хасанагиница у режији Граце Мирковића, 1975.
– Густав Виг / Имендан у режији Иштвана Мислаија, 1975.
– Жилијен / Коломба у режији Муција Драшкића, 1975.
– Проводаџија / Женидба и удадба у режији Дејана Мијача, 1975.
– Улога / Кабаре Усклађивао луд збуњеног, 1976.
– Конте од Албафјорите / Мирандолина у режији Паола Мађелија, 1976.
– Том / Стаклена менажерија у режији Мите Јовановића, 1976.
– Вештица / Дугоња, Видоња, Трбоња у режији Николе Петровића, 1976.
– Рецитал Говоримо о Титу у режији Николе Петровића, 1977.
– Шумски дух / Шумски дух у режији Љубомира Муција Драшкића. 1977.
– Др Илић / Шта је то у људском бићу што га води према пићу у режији Славенка Салетовића, 1977.
– Миле / Покојник у режији Николе Петровића, 1978.
– Војцек / Војцек у режији Паола Мађелија, 1978.
– Божидар / Анда и Љубица у режији Дејана Ђуровића, 1978.
– Улога / кабаре Трн у режији Николе Петровића, 1979.
– Макса / Швабица у режији Милоша Лазина, 1979.
– Фокс Џонсон / Џон Пиплфокс у режији Николе Петровића, 1979.
– Сајапин / Лов на дивље патке у режији Матије Бевка, 1980.
– Господин Пирс / Пигмалион у режији Стеве Жигона, 1980.
Тридесет година радио надсинхронизацију цртаних филмова.
Са представама гостовао у Румунији, Мађарској, Пољској, Чехословачкој, Аустрији, Шведској, Мексику и целој бившој Југославији.
Награде
– Награда УДУСА за улогу Абрама у представи Квадратура круга, 1975.
– Награда на 25. Сусрету професионалних позоришта Војводине у Вршцу, за улогу Абрама у представи Квадратура круга, 1976.
– Похвала УДУСА за улогу Тома у Стакленој менажерији, 1978.
– Награда на 30. Сусрету професионалних позоришта Војводине за улогу Макса у Швабици, 1981.