Редитељ. Сенћанин, рођен једног маја 1983. године. Дипломац новосадске Академије уметности, класа професора Боре Драшковића. Током студија десио се фаталан догађај: асистент Борис Лијешевић довео га је на представу „Очишћени“ Криштофа Варликовског коју и данас сања и због које жали што није Пољак. Био је асистент Андраша Урбана, Оливере Ђорђевић и Борута Шепаровића. Од тада је левичар – у постајању, како би то дефинисали Делез и Гатари. Режирао је у Будимпешти („Естерова оставштина“), у Суботици („X“), у Салашарском позоришту („Пикантне приповести“) и у Новосадском позоришту („Нојзацер кабаре“, Пијани процес“, „Фама о бициклистима“).
Драме које је написао („Они који бдију“, „Шизополис“, „Тетоважа“) играле су се у Суботици и у Мађарској. „Форум“ му је недавно објавио збирку драмских дела „Шизополис“…
Доста времена проводи у позоришту, кад није тамо – чита квир теорију, Брехта, Жижека, Фукоа, романе Умберта Ека, Роберта Болања, Херте Милер, Мишела Уелбека и Владимира Сорокина.
Фан је Тарантина, Сокурова, Гриневеја, Озона, Годара и Фелинија. Жели да буде Сара Кејн у мушком облику, али му упорно не успева…