Тројица ситних коцкара на дну маргине друштва покушавају да дођу до успеха, не схватајући да су потонули. Прича о последицама доношења погрешних одлука, о тежњи за недокучивим материјалним богатством. Прича о људима који својим одлукама губе сва пријатељства. Прича о болној жељи да се има, и да се буде.
Играју:
Димитрије Динић
Марко Савковић
Миљан Војновић
Режија: Миљан Војновић
Стручни консултант и сарадник за видео реализацију: Срђан Радаковић
Техничко вођство: Жолт Полгар
Сарадник на креацији плаката и програмске књижице: Срђан Дорошки
Продукција Савеза драмских уметника Војводине у сарадњи са Омладинским центром ЦК13
Реч редитеља
Празан простор у старинарници…духа и свести. Све неке труле тираде поимања живота. Окови социјалног атома не допуштају енергији да засија у људима или бар не у смеру нада и рационалних тежњи, док искушавају рањеног бизона у дубинама душе. Игра са једним шпилом и једним дељењем у којој сваки покушај да се сакрију карте остаје излишан. Флеш ројал у шаци је моћника, отиснутих у недодирљиво поље, док у актуелној реалности севају само празни џепови, збрка мисли и међусобна кољажа ни за шта. Прозване околности отварају пут једној јединој коцкарској партији – игри морала, људскости…То је оквир драме која ме интересује. Мамет нам сугерише да трагедија настаје на месту где драма доводи лик пред важан избор а може ли се, и какав избор направити, у животном тренутку грабљења измакле будућности, грчевитог хватања за трачак исконструисане наде, искушавајући најдубљу подсвест изгубљених визија? Пројекција која нам се као одговор може јавити, на сопственом белом зиду, у виду Бизонске снаге као метафоре: човек – бизон у галопу, посрће и пада. Као глумац улазим у овако отворену социодраму, бекетовске структуре: удах – напетост – издах – пражњење – наелектрисани облак преобрази се у кишу…као редитељ помажем глумцу да се препусти процесу и потом из њега таквог изађе, ако је то икако могуће.
Миљан Војновић
