Skoči na sadržaj

Neodustajanje

Monodrama Marije Medenice „Neodustajanje“ je najnovija predstava Saveza, završni doktorski umetnički projekat na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Autorka predstave: Marija Medenica
Saradnice na tekstu i režiji: Divna Stojanov i Maja Grgić
Kompozitorka: Irena Popović Dragović
Kostimografkinja: Marina Sremac
Dizajner svetla: Igor Ljubić
Dizajner tona: David Svetlik
Foto: Srđan Doroški
Dizajnerka plakata: Milica Rakonjac
Predstava traje oko sat i deset minuta
Premijera 26. april 2022.

Monodrama „Neodustajanje“ tematizuje fenomen pozorišta iz zakulisne perspektive i predstavlja na neki način „virenje kroz ključaonicu“ u intimni prostor jedne glumice. Njeno stasavanje u umetničkom svetu ispunjeno je brojnim izazovima i dilemama, a najvažnija odluka koju treba da donese je da li da odustane od pozorišta.

„U procesu rada sa glumicom Marijom Medenicom pokušala sam da napravim muziku koja je njen partner. Onaj sloj teksta koji se nikad ne napiše ili izgovori. Slojevitost Marijinog umetničkog bića je toliko bogata da mi je bilo čak i jako jednostavno da se razmaštam i iskomponujem muziku koja će joj pomoći da “ne odustane” od one najiskrenije ideje da stvori jedan artistički komad. Ona govori u ime svih nas koji smo na tom putu istine ili bar pokušavamo da budemo, istrajemo i ne odustanemo. Glas u songu je Marijin vapaj i njena iskrena, čista ispovest o tome gde nam je teatar, njen pevani monolog u kome nas upozorava i opominje gde smo svi mi u današnjem svetu. Zahvalna sam na ovom procesu.“

Irena Popović Dragović, kompozitorka

Odlomci iz komada:

„Rale, brate, jesam ja talentovana? Ma, ne, brate, možda nisam, imaš glumce nisu svesni da su netalentovani. Osećam se k’o smeće koje ne zaslužuje da bude deo ovog divnog ansambla. Svi su prema meni tako pažljivi. Ja sam žrtva svoje ambicije, Evo, slušaj! „Žrrrtva“ Je l’ čuješ? Ne umem da kažem „r“. Ja uopšte nemam donju lagu, a gornja mi je u falsetu. Mrzim svoj glas. A ti imaš tako impostiran glas, bolje da su tebe zaposlili. Ja sam totalno ograničena glumica, glumim na dva tona… (plače) Ali makar sam posvećena? Nikad ne kasnim. Ja sam prva na probi, zagrejem se, glas i telo, prva oslobodim šminkernicu kad nagrnu balerine, kosu perem kod kuće, nisam pisala prijavu protiv rekvizitera kad mi je ubacio pikavac u čaj. I kad su mi se svi smejali što su mi se videle gaće, ja sam se isto smejala na svoj račun. Da budem timski igrač! Volim svoj posao i ja sam privilegovana! E, da zvao me reditelj na kafu. Ne muva me. Mislim da će da me izbaci iz podele, samo neće pred svima. Baš je pažljiv. I on je timski igrač. Ne muva me!“

„Volim te.
Mnogo te volim.
Ne mogu a da te ne volim.
Volim tvoje svetlo.
Volim tvoje mrakove. To su i moji mrakovi.
Volim tvoju tišinu. Tvoje krike. Volim te i kad mi daješ razloge da te osuđujem.
Kad nemaš dobru priču, a foliraš da imaš.
Kad te ništa ne razumem.
I kada ti ništa ne verujem, a često lažeš…
Volim tvoju stogodišnju prašinu i svaku rajsnadlu na koju sam se ubola. I svaku modricu, i poderotinu, i ožiljak. Krivo mi je što nisam i više krvi prolila, eto, toliko je bilo.
Žao mi je moje preterane posvećenosti koja nije iznedrila nikakvu vrhunsku umetnost.
Krivo mi je što nisam više nazdravljala.“

Kritika predstave: https://offns.rs/offstage/predstave/pozoriste-zenski-rodoslov/