(1953, Јазак), дипломирао драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 1975, магистрирао 1991. и докторирао 2011. темом Субјект и жанр у романтичарској драми. Био је драматург и уредник у драмском програму Телевизије Нови Сад, уредник „Времена књиге“, директор Драме СНП-а (2000/01), заменик управника истог позоришта (2003/04) и директор Драме на српском језику Народног позоришта у Суботици (2004–07). Сада ради као драматург у Српском народном позоришту. Обављао је функцију селектора Стеријиног позорја (1998–2000), члан је редакције часописа Сцена, уредник издавачке делатности Стеријиног позорја, а од 2010. члан Уметничког већа Позорја. Од 2005. председава жиријем награде за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз“. Члан је Асоцијације позоришних критичара Србије и Српског књижевног друштва. Од 2011. је председник Српског центра Међународног позоришног института и члан International Playwrights’ Форума у оквиру ИТИ.
Објављене књиге
- „Рајски тровачи“ (есеји о драматургији разлике), Београд 1987;
- „Јеретик у олтару“ (имагинације), Вршац 1994;
- „Обманути Ерос“ (женско питање у српској драми), Београд 1999;
- „Шекспир, Кот и ја“ (антитеатролошки есеји), Краљево 2003.
- Саставио је (с Весном Језеркић) антологије „Предсмртна младост: Антологија најновије српске драме 1995–2005“, I део (Нови Сад 2006) и „Историја & Илузија: Антологија најновије српске драме 1995–2005“, II део (Нови Сад 2007).
- Приредио књигу драма Борислава Пекића „Роботи и сабласти“ (Нови Сад 2006) и „Драме Марија Варгаса Љосе“ (Зрењанин 2010).
Остале ауторске књиге
- „Пикник на Голготи“ (светска књижевност Борислава Пекића), Београд 1994;
- „Час лоботомије“ (енциклопедијски зверињак Данила Киша), Београд 1997; Речник постмодерне, Београд 1999.
Изведене драме
- „Далеко од Пеште“ (Кикинда, 2000),
- „Четири мале жене“ (драматизација романа Љиљане Јокић-Каспар; Зрењанин, 2006) и
- „Робољупци“ (драматизација Пекићевог „Златног руна“; Врање, 2010).
Добитник је Стеријине награде за театрологију за 2000. годину.