Reditelj. Senćanin, rođen jednog maja 1983. godine. Diplomac novosadske Akademije umetnosti, klasa profesora Bore Draškovića. Tokom studija desio se fatalan događaj: asistent Boris Liješević doveo ga je na predstavu „Očišćeni“ Krištofa Varlikovskog koju i danas sanja i zbog koje žali što nije Poljak. Bio je asistent Andraša Urbana, Olivere Đorđević i Boruta Šeparovića. Od tada je levičar – u postajanju, kako bi to definisali Delez i Gatari. Režirao je u Budimpešti („Esterova ostavština“), u Subotici („X“), u Salašarskom pozorištu („Pikantne pripovesti“) i u Novosadskom pozorištu („Nojzacer kabare“, Pijani proces“, „Fama o biciklistima“).
Drame koje je napisao („Oni koji bdiju“, „Šizopolis“, „Tetovaža“) igrale su se u Subotici i u Mađarskoj. „Forum“ mu je nedavno objavio zbirku dramskih dela „Šizopolis“…
Dosta vremena provodi u pozorištu, kad nije tamo – čita kvir teoriju, Brehta, Žižeka, Fukoa, romane Umberta Eka, Roberta Bolanja, Herte Miler, Mišela Uelbeka i Vladimira Sorokina.
Fan je Tarantina, Sokurova, Grineveja, Ozona, Godara i Felinija. Želi da bude Sara Kejn u muškom obliku, ali mu uporno ne uspeva…