Ana Terek/ Anna Terék
HEKA SE JAVE NAJBOLJI / JELENTKEZZENEK A LEGJOBBAK
apsurdna tragikomedija
Koprodukcija Saveza dramskih umetnika Vojvodine i Srpskog narodnog pozorišta
Adaptacija, režija, scenografija, muzika, kostim: Zoltan Puškaš/ Zoltán Puskás
Uloge:
Tina – Milovan Filipović
Gabor – Gabor Pongo / Pongó Gábor
Jolika – Terezia Figura / Figura Terézia
Tibor – Ištvan Kereši / Kőrösi István
Olga – Gabriela Crnković / Crnkovity Gabriella
Ištvan – Arpad Mesaroš / Mésáros Árpád (Sterijina nagrada – najbolji glumac)
Giza – Iren Abraham / Ábrahám Irén
Peter – Daniel Gomboš / Gombos Dániel
Pap – Daniel Husta / Huszta Dániel
Fotografije: Srđan Doroški
Projekat Neka se jave najbolji / Jelentkezzenek a legjobbak, u saradnji glumaca dve pozorišne kulture – mađarske i srpske, odnosno Novosadskog pozorišta i Srpskog narodnog pozorišta, višestruko je izazovan, provokativan, nov i drugačiji.
Pre svega zato što je to prva takva produkcija u Novom Sadu, ali svakako i zbog same rediteljeve poetike i izbora komada jedne od najboljih mladih vojvođanskih spisateljica, Ane Terek.
Predstava se istovremeno igra na dva jezika, uz titl.
„A rend mindennek a rendje. És ha tudná mindenki, mi a rend, kinek hol a helye, mi a dolga, akkor lenne csak igazan rend. Nem ez a káosz, ez a kuszaság. Nem lehet rend nélkül élni.”
“Red je svemu red! … Jer, ako svako zna šta je red, gde je kome mesto, šta je čiji posao… Onda će biti reda… A ne, ovako, u haosu… Ne zna se red! Bez reda se ne može živeti”
O AUTORU
Ana Terek je rođena 1984. godine, u Bačkoj Topoli. Diplomirala je psihologiju na Fakultetu „Loran Etveš“ u Budimpešti, 2012. godine. Od 2006. godine objavljuje pesme, prozu i eseje u časopisima, na mađarskom jeziku i u prevodu na srpski.
Prvu zbirku pesama „Provala osmeha“ objavljuje 2007. godine, izdavač SJMS, Mužlja. Druga je objavljena pod naslovom „Dunavska ulica“, kod novosadskog Foruma, 2011. godine. Za nju je iste godine dobila nagradu Ervin Šinko. Od 2010. godine piše drame.
O REDITELJU
Zoltan Puškaš, ludo kreativan i neobuzdano duhovit, nadasve nemirnog duha. Rođen 20.02.1976. u Senti. Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Trenutno zaposlen u Novosadskom pozorištu – Újvidéki Színház.
Važnije režije:
- „Tango“ pozorište Kosztolányi Dezső Subotica
- „Opasne veze“ Narodno pozorište Subotica
- „I love you“ Temišvar
- „Čongor i Tinde“ Zabavno pozorište, Budimpešta
- „Čarobnjak iz Oza“ pozorište u Klužu
- „A šta je bilo sa ženom“ Novosadsko pozorište
- „Knjiga o džungli“ Novosadsko pozorište
- „Sedam dana je svet“ Novosadsko pozorište
- „Negde u Evropi“ Novosadsko pozorište- Đačka scena
- „San letnje noći“ Novosadsko pozorište
- „Čarobnjak iz Oza“ Novosadsko pozorište
- „Obala strasti“ Novosadsko pozorište
NAGRADE
- Nagrada za najbolju predstavu – „I love you“ Internacionalni festival u Kišvardiju,
- Nagrada za najbolju predstavu, nagrada za najbolju muziku* -„San letnje noći“ Festival „Joakim Vujić“ Kragujevac,
- Nagrada za najbolju režiju – “Čarobnjak iz Oza“ Tvrđava teatar Smederevo,
- II mesto za najbolju predstavu – “Sedam dana je svet“ Internacionalni festival u Kišvardiju,
- Nagrada publike „Knjiga o džungli“, Internacionalni festival u Kišvardiju.
REČ REDITELJA
„Radeći na ovoj predstavi, istraživali smo problematiku odnosa u mešovitim brakovima, različitostima i sličnostima kultura u Vojvodini, konkretno, srpske i mađarske kulture. Mada, može biti u pitanju bilo koja kultura sa ovih područja. Da li postoji razlika u razmišljanjima ili je sve to isto, a jedino nas jezici dele? Koliko utičemo jedni na druge i koliko možemo da se pronađemo jedni u drugima?
U kojoj meri smo “vojvođanski” tolerantni? Da li zaista živimo jedni sa drugima, ili tek jedni pored drugih?
Istovremeno, istraživali smo koliko smo otvoreni za “evropski” način razmišljanja kojem se, zvanično, teži. Da li su obični ljudi spremni za istopolne brakove, kakav odnos imaju prema tome?
Koliko smo Evropljani? I šta to, uopšte, znači?
Igranjem ove apsurdne tragikomedije dajemo gledaocima mogućnost da učestvuju i uključe se u svojevrsnu seansu. Gde smo svi mi u prihvatanju različitosti?
Želja nam je da se svako u publici zapita: “Šta bih ja učinio na njihovom mestu?”
Mnogo pitanja želimo da otvorimo i mnogo pitanja ostaje otvoreno.“