ШТА СУ „ПОЗОРИШНЕ МАШТАРИЈЕ“
То је позоришна радионица за децу свих узраста која је настала у Отвореном клубу Фонда за Отворено друштво давне 1994. године. Био је то покушај да се, користећи елементе позоришта и драме у раду са децом, ублаже психолошке последице рата код деце, као и да се омогући креативан и ненасилан контакт деце локалног и избегличког становништва и што безболнија адаптација избегличке деце у локалну средину.
Позоришне маштарије од тада па до данас развијале су се у позоришном смислу. Године 1998. прерасле су у Отворено позориште, програм са специјално талентовану децу и младе, које је крајем исте године отпутовало у Wallinford, CT, USA, где је за Уједињене нације извело перформанс „Кумаче“. Деца Отвореног позоришта однела су Новосадску голубицу – симбол града Новог Сада и предавши је градоначелнику Wаллингфорда збратимила два града.
Кроз позоришне маштарије од тада па до данас прошло је много деце. Нека су отишла из земље, нека су свој пут наставила професионално се бавећи глумом и режијом, многи међу њима – данашњи економисти, социолози, педагози, професори данас су верна публика своје радионичарке и њени пријатељи. Поједини међу њима су родитељи који чекају да им деца стасају толико да могу да дођу у позоришне маштарије.
КО СМО ДАНАС
Данас су позоришне маштарије, позоришна радионица за децу вишег основношколског узраста, од 12 до 15 година, која је свој дом пронашла у Српском народном позоришту, на чијим сценама марљиво вежбају суботом и недељом по четири сата. Радионица има укупно 30-оро деце која су распоређена у две групе.
До сада смо урадили представу „Царево ново одело“ Ханса Кристијана Андерсена, која се игра на камерној сцени Српског народног позоришта. Снимили смо новогодишњу радио драму за децу на новосадском радију и учествовали у новогодишњем програму у католичкој порти 31. децембра 2008. године у режији Емилије Мрдаковић.
Имамо сталну сарадњу са Змајевим дечијим играма, са дечијим програмом радио Новог Сада а тренутно успостављамо сарадњу са Покретом горана града Новог Сада, где ћемо се радо укључити у све њихове акције за заштиту и чување наше животне средине, нашег града и земље.
Позоришне маштарије планирају да од марта текуће године отворе свој огранак у основној школи Светозар Марковић, у којој би радила деца од 7 до 12 година.
МЕТОДОЛОГИЈА РАДА
Савлађујући основне елементе драме и глуме – процес грађења приче, креирање лика, употребу тела и гласа, мотивацију, концентрацију… деца уче заправо о себи, нама и свету који нас окружује.
Радећи у тиму, имајући снажно осећање да једни без других не могу, уче се толеранцији, позитивној сензибилизираности на различитост, брушењу критичког мишљења без вређања личности и пре свега – креирајући сопствене приче, откривајући своје способности и скривене таленте стичу, нашој деци, тако преко потребно самопоуздање, веру у себе и осећај припадности.
ШТА ЈЕ НАШ ИНСТРУМЕНТ?
- људско тело
- глас
- емоција
- имагинација
- пет чула
ГРАЂЕЊЕ ПРИЧЕ
- шта је прича
- шта су елементи добре приче
- како да испричамо добру причу
КОНЦЕНТРАЦИЈА – ТРАНСФОРМАЦИЈА – СТУДИЈА КАРАКТЕРА – ЕВАЛУАЦИЈА
Док се полако крећемо кроз свих пет блокова драмског стваралаштва, разађених у посебне радионице, трудим се да код своје деце развијем способност за примену ових знања и у њиховом свакодневном животу – учењу, школи, односима са другом децом, са родитељима… да развијам осећај припадности својој средини и развијам грађанску свест.
Као шести елемент ЕВАЛУАЦИЈА која се ради на крају сваке радионице је такође веома важна јер код деце развија осећај за креативну критику без вређања туђе личности. Разговарајући о протеклој радионици деца имају слободу да искритикују радионичарку и њен рад, али и да сагледају, причајући о томе, шта је оно у чему су добри а шта је оно на чему би требало да раде.
ЗА КРАЈ
Позориште је ефемерна уметност. Постоји само у тренутку док представа траје. У њеном центру је глумац – homo ludens. Човек који се игра. А игра је основа сваког учења и сазнања.
Волим да цитирам великог песника за децу и човека који је бритким хумором засмејавао читаве генерације Југословена у „Београде добро јутро“ – Душка Радовића: „Пошто ништа нисмо сазнали ни докучили вратимо се на почетак. Чуђењу и игри“ У те две речи лежи и кључ мог рада са децом више од једне деценије.
Јелена Антонијевић, глумица
Српско народно позориште
