Скочи на садржај

Jugoslav

Рођен у Новом Саду 11. априла 1973.

1993. уписао глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бранка Плеше и Ане Цвијановић Јајчанин.

Дипломирао 24. децембра 1997.

Добио Награду „Предраг Пеђа Томановић“ као најбољи дипломирани студент глуме 1998, као и 2001. за најбоље глумачко остварење за улогу Пушкина у представи Евгеније Оњегин.

Био у ангажману у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину две сезоне.

У сталном ангажману у Српском народном позоришту од 1999. године.

Новембра 2017. обележио је 20 година уметничког рада улогом Марка у представи Оставите поруку или Бегунци Виде Огњеновић (режија Вида Огњеновић).

Улоге у Српском народном позоришту

– Клаудио / Мера за меру Вилијама Шекспира у режији Дејана Мијача, 1998. (замена за Небојшу Савића од маја 1999)
– Пушкин / Евгеније Оњегин А. С. Пушкина у режији Бранка Плеше, 2000.
– Радица, брат / Право на Руса Угљеше Шајтинца у режији Оливере Ђорђевић, 2001.
– Торквато Тасо / Торквато Тасо Ј. В. Гетеа у режији Душана Петровића, 2001.
– Пуба Фабрици Глембај / Господа Глембајеви Мирослава Крлеже у режији Егона Савина, 2002.
– Др Молош Ока, инжењер / Раванград Ђорђа Лебовића у режији Дејана Мијача, 2002.
– Андрес / Војцек Георга Бихнера у адаптацији и режији Боре Драшковића, 2003.
– Лисандар / Сан летње ноћи Вилијама Шекспира у адаптацији и режији Кокана Младеновића, 2003.
– Иван / Сигурна кућа Марије Стојановић у режији Жанка Томића, 2004.
– Пољак Антоније Безак / Текелија Петра Грујичића у режији Душана Петровића, 2004.
– Илија / Тужна комедија по роману Обломов Ј. А. Гончарова у режији Егона Савина, 2004.
– Павле Александрович Мозгљаков / Ујкин сан Ф. М. Достојевског у режији Егона Савина, 2006.
– Јован, тужни калуђер / Наход Симеон Милене Марковић у режији Томија Јанежича, 2006.
– Орган власти добар / Ја или неко други Маје Пелевић у режији Кокана Младеновића, 2007
– Отац / Скочиђевојка Маје Пелевић у режији Кокана Младеновића, 2007.
– Боркин / Иванов А. П. Чехова у режији Предрага Штрпца, 2007.
– Мирковић / Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић, 2008.
– Прозоров / Три сестре А. П. Чехова у режији Радослава Миленковића, 2009.
– Зиги / Љубавни јади Вудија Алена Бранка Димитријевића, 2009.
– Флавије / Тимон Атињанин Вилијама Шекспира у режији Горчина Стојановића, 2010.
– Душко Поповић / Ујеж Бранислава Нушића у режији Радослава Миленковића, 2010.
– Петар Исакович / Сеобе Милоша Црњанског у режији Виде Огњеновић, 2011.
– Оскар / Приче из Бечке шуме Едена фон Хорвата у режији Иве Милошевић, 2012.
– Флориндо / Слуга двају господара Карла Голдонија у режији Бориса Лијешевића, 2012.
– Чеда Урошевић / Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Радослава Миленковића, 2014.
– Марко / Оставите поруку или Бегунци Виде Огњеновић, према мотивима романа Борислава Чичовачког, у режији ауторке, 2014.
– Краљ Игнац / Ивона, бургундска кнегиња Витолда Гомбровича у режији Радослава Миленковића, 2015.
– На Дрини ћуприја / Иво Андрић, режија и текст Кокан Младеновић, 2016.
– Час анатомије / ауторски пројекат Андраша Урбана по мотивима дела Данила Киша, режија Андраш Урбан, 2017.
– Илустрована енциклопедија нестајања / Божидар Кнежевић, режија Золтан Пушкаш, СНП и Стеријино позорје, 2018.
– Пут око света за 60 секунди / В. Арсенијевић, рд. и адаптација Миа Кнежевић, 2018.
– Пречасни Парис / Вештице из Салема, Артур Милер, режија и адаптација Никита Миливојевић, 2018.
– Травничка хроника, Иво Андрић, режија и драматизација: Никита Миливојевић, 2019.
– Гонцало / Бура, по делу Вилијама Шекспира, режија: Кокан Младеновић, 2020.
– Епиходов, Семјон Пантелејевич / Вишњик, Антон Павлович Чехов, режија Радослав Миленковић, 2021.
– Стенфорд Вајт / Тесла изуметник, текст и режија Небојша Брадић, 2021.
– Лутка са кревета број 21, Ђорђе Лебовић, режија Слободан Бранковић, 2022.

Остале улоге

– Паша / Драга Јелена Сергејевна Људмиле Разумовске у режији Бранка Поповића
– Радник, Лукић, Божа, Први радник, Старешина, Заробљеник, Добровољац / М 70, слободан пад у шест слика Мирка Стојковића у режији Мирослава Бенке
– Глумац / Све је добро кад се добро сврши Косте Трифковића у режији Мирослава Бенке
– Мајк / Спасени Едварда Бонда у режији Бранка Поповића
– Хор / Антигона Софокла у режији Љубослава Мајере
– Наратор / Играмо се Кандида Волтера у адаптацији и режији Дејана Пенчића Пољанског
– Скапен / Скапенове сплетке, Ж.Б.П. Молијер, у режији Радослава Дорића
– Орсино, војвода илирски / Богојављенска ноћ Вилијама Шекспира у режији Радослава Дорића
– Срета Нумера / Народни посланик Бранислава Нушића у режији Душана Петровића
– Доктор Хердал / Градитељ Солнес Хенрика Ибзена у режији Душана Петровића
– Петручио / Укроћена горопад Вилијама Шекспира у режији Кокана Младеновића
– Трофимов Петар Сергејевич / Вишњик А. П. Чехова у режији Радослава Миленковића
– Љупче / Херој нације Ивана М. Лалића у режији Егона Савина
– Младожења / Женидба и удадба
– Бег Пинторовић / Хасанагиница Љубомира Симовића у режији Љубослава Мајере
– Црњански Милоша Латиновића у режији Душана Петровића
– Деметар / Сан летње ноћи В. Шекспира, у режији Љубише Ристића
– Силбербрант / Fritzspiel Бориса Сенкера у режији Роберта Рапоње
– Гилденстерн / Розенкранц и Гилденстерн су мртви Тома Стопарда у режији Јована Грујића
– Војвода / Ненаграђени љубавни труд В. Шекспира у режији Никите Миливојевића

Остварио је улоге у филмовима и ТВ серијама.

Награде

– Награда за улогу у представи Играмо се Кандида на Републичком фестивалу у Београду 1999. и на Фестићу 2000.
– Награда за улогу Скапена у Скапеновим сплеткама, адаптација и режија Радослава Златана Дорића, на Фестивалу глумца у Шапцу 2000.
– Награда града Зрењанина за улоге упредставама Играмо се Кандида и Скапенове сплетке.
– Награда „Златни ћуран“ на „Данима комедије“ у Јагодини за улогу Срете Нумере у Народном посланику у режији Душана Петровића, 2002.
– Годишња награда СНП-а за улогу Илије у представи Тужна комедија, режија Е. Савин, 2005.
– Награда за најбољу мушку улогу на 55. фестивалу професионалних позоришта Војводине 2005. за улогу у представи Тужна комедија.
– Награда за најбољу мушку улогу у представи Тужна комедија на Фестивалу класике Вршачка позоришна јесен


Крајнов: Позориште увек има на шта да укаже
Шамлица на шору – Југослав Крајнов