Miodrag

Миодраг Петроње, (отац Тодор), глумац, рођен 23. децембра 1946. у Панчеву. Завршио Гимназију и Драмски студио. Радио у Народном позоришту у Титовом Ужицу 1968/69, затим у Народном позоришту у Сомбору (1969-1980), а од 1. јануара 1985. је у сталном ангажману у Српском народном позоришту.

УЛОГЕ

У Српском народном позоришту:

– Фрањо Антун / Слике жалосних доживљаја Деане Лесковар у режији Слободана Унковског, 23. јануара 1981.
– Буцмасти / Долња земља Ђорђа Лебовића у режији Дејана Мијача, 28. март 1981.
– Пијанац III / Венчање Витолда Гомбровича у режији Јежи Јароцког, 24. октобар 1981.
– Хајд’ у парк кабаре Матије Бећковића, Милована Витезовића и Николе Петровића у режији Николе Петровића, 24. јануар 1982.
– Секира / Капетан Џон Пиплфокс Душка Радовића у режији Златка Свибена, 30. април 1982.
– Милиционар / Голубњача Јована Радуловића у режији Дејана Мијача, 9. октобар 1982.
– Др Милош Ока / Раванград 1900. Вељка Петровића-Ђорђа Лебовића у режији Дејана Мијача, 18. децембар 1982.
– Тома Њушка, Зид у међуигри / Сан летње ноћи Вилијама Шекспира у режији Стеве Жигона, 14. мај 1983.
– Макс Синг / Човек је човек Бертолта Брехта у режији Миленка Маричића, 6. март 1984.
– Човек без ичега / Чекајући кабаре Бране Црнчевића и Николе Петровића у режији Николе Петровића, 9. мај 1984.
– Тома / Глорија Ранка Маринковића у режији Желимира Орешковића, 4. јун 1984.
– Гузман / Дон Жуан Ж.Б.П. Молијера у режији Љубише Георгиевског, 29. октобар 1984.
– Председник МНО-а / Мој тата, социјалистички кулак Тоне Партљича у режији Воје Солдатовића, 28. децембар 1984.
– Бискуп, Лемтон Мекајл, Други лорд / Владајућа класа Питера Барнса у режији Петра Зеца, 7. мај 1985.
– Гласови / Велико и мало Боте Штрауса у режији Николе Јевтића, 18. јун 1985.
– Перо, Сосија / Археолошка искапања код села Диљ Иве Брешана у режији Љубише Георгиевског, 9. фебруара 1986.
– Реци Војо / Свети Георгије убива аждаху Душана Ковачевића у режији Егона Савина, 16. септембар 1986.
– Мистер Стоун / Роман о Лондону Милоша Црњанског у режији Стеве Жигона, 7. септембар 1987.
– Алберт / Клементов пад, Драго Јанчар, Звоне Шедлбауер, 1988
– Полицијски комесар / Магарац Жоржа Фејдоа у режији Желимира Орешковића, 17. март 1989.
– Адвокат Ђурић / Покојник, Нушић, Мијач, 1989
– Браћа по материјалу / Нови Сад ил’ никад више аутора у режији Радослава Дорића, 22. јун 1989.
– Мокроусов полицајац / Јегор Буличов Максима Горког у режији Душана Јовановића, 14. октобар 1989.
– Хорда / Козодер у акцији Ј.Ј. Змаја у адаптацији и режији Ратка Радивојевића, 13. јануар 1990.
– Каран / Краљ Лир Вилијама Шекспира у режији Љубише Ристића, 29. март 1990.
– Отац Фројлајн / Карлос II омађијани Питера Барнса у режији Горана Вукчевића, 30. јун 1990.
– Буразер / Чекајући Фортинбраса Дубравке Кнежевић у адаптацији и режији Владе Лазића, 23. септембар 1990.
– Адвокат, Добри Бог / Патње господина Мокинпота Петера Вајса у режији Радослава Миленковића, 15. јануар 1991.
– Драгиша Цветковић / Очеви и оци Слободана Селенића у режији Славенка Салетовића, 19. април 1991.
– Отац Миланов и Илијин / Вођа Радоја Домановића у драматизацији и режији Радослава Миленковића, 10. октобар 1992.
– Алберт / Клементов пад Драге Јанчара у режији Звоне Шедлбауера, 16. септембар 1988.
– Лалошевић / Кад би Сомбор био Холивуд Радослава Дорића у режији аутора, 28. јануар 1993.
– Поручник Руни / Арсеник и стара чипка Џ. Кеселринга у режији Радослава Дорића, 26. септембар 1993.
– Поп / Црна хроника Светислава Басаре у режији Душана Петровића, 1994
– Мирча / Српска Атина Радослава Златана Дорића у режији аутора, 2. април 1994.
– Алекса Жуњић / Сумњиво лице Бранислава Нушића у режији Дејана Мијача, 8. октобар 1994.
– Петар Иванович Бопчински / Ревизор Николаја Васиљевича Гогоља у режији Виталија Дворцина, 28. септембар 1996.
– Владика / Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца у режији Милана Караџића, 19. април 1997.
– Милан Степанов / Вере и завере Александра Тишме у адаптацији и режији Николе Петровића, 3. октобар 1998.
– Судија, Варије / Мера за меру Вилијама Шекспира у режији Дејана Мијача, 22. децембра 1998.
– Шамрајев / Галеб Антона Павловича Чехова у режији Жанка Томића, 23. фебруар 2000.
– Покојни Мата / Ожалошћена породица Бранислава Нушића у режији Дејана Мијача, 16. септембар 2000.
– Антун / Раванград Ђорђа Лебовића у режији Дејана Мијача, 2001.
– Тома Њушка – Зид / Сан летње ноћи В. Шекспира у режији Кокана Младеновића, 2003.
– Сади Жидов / Дундо Мароје Марина Држића у режији Радослава Миленковића, 2005.
– Афанасиј Матвејевич / Ујкин сан Ф. М. Достојевског у режији Егона Савина, 2006.
– Лебедев / Иванов А. П. Чехова у режији Предрага Штрпца, 2007.
– Лоајал / Тартиф Молијера у режији Душана Петровића, 2008.
– Радулашки / Је ли било кнежеве вечере, Вида Огњеновић, 2008.
– Јован, послужитељ / Ујеж Б. Нушић, режија Радослав Миленковић, 2010.
– Просјак / Ивона, бургундска кнегиња Витолда Гомбровича у режији Радослава Миленковића, 2015.
– више улога / Војвођанска рапсодија, мјузикл, по мотивима прозе Село Сакуле, а у Банату З. Петровића, режија В. Лазић, 2017.
– Катар, режија и текст Огњен Петковић, 2019.


У другим позориштима:

1966-68. Драмски студио СНП-а, у класи проф. Рајка Веснића

1968-69. Народно позориште Титово Ужице:
– Алекса / Лажа и паралажа у режији Моше Барића (прва професионална)
– Коте / Зона Замфирова у режији Јована Булајића
– Улога / Ломача у режији Арсе Јовановића

1969-80. Народно позориште Сомбор

– Улога / 13 девојака љубе Чекменџијића у режији Мите Ђурковића, 1969.
– Фон Петричић и Матко / На рубу памети у режији Вере Црвенчанин, 1969.
– Улога / Љубав моје равнице у режији Николе Пеце Петровића, 1969.
– Вештица / Црвени цвет у режији Николе Пеце Петровића, 1970.
– Ађутант / Пепељуга у режији Николе Пеце Петровића, 1970.
– Жадов / Уносно место у режији Димитрија Јовановића, 1970.
– Шимурина / Хамлет у Мрдуши Доњој у режији Жељка Орешковића, 1972.
– Макса / Макса Звиждукало у режији Николе Петровића, 1972.
– Томи / Пипи Дуга Чарапа у режији Николе Петровића, 1972.
– Филент / Мизантроп у режији Николе Пеце Петровића, 1973.
– Улога / Леда у режији Николе Пеце Петровића, 1973.
– Улога / Чудан свет у режији Милана Коњовића, 1973.
– Скоротеча / Родољупци у режији Жељка Орешковића, 1973.
– Војник / Радо иде Србин у војнике у режији Љубомира Муција Драшкића, 1973.
– Светислав / Протекција Бранислава Нушића у режији Мате Милошевића, 1973.
– Лефевр / Мадам Сан Жен у режији Љубомира Муција Драшкића, 1973.
– Јаков Трошин / Деца сунца у режији Стеве Жигона, 1973.
– Лењо Гунђало / Беле стреле Хинакаге у режији Николе Пеце Петровића, 1973.
– Улога / Људи у режији Николе Пеце Петровића, 1973.
– Војвода / Дама од Максима у режији Вере Црвенчанин, 1974.
– Риорита / Талац у режији Николе Пеце Петровића, 1974.
– Жербулић / Родољупци у режији Жељка Орешковића, 1974.
– Абрам / Квадратура круга у режији Муција Драшкићћа, 1974.
– Пас / Плава птица у режији Милоша Лазина, 1974.
– Водитељ / Циркус бува у режији Николе Петровића, 1974.
– Суљо / Хасанагиница у режији Граце Мирковића, 1975.
– Густав Виг / Имендан у режији Иштвана Мислаија, 1975.
– Жилијен / Коломба у режији Муција Драшкића, 1975.
– Проводаџија / Женидба и удадба у режији Дејана Мијача, 1975.
– Улога / Кабаре Усклађивао луд збуњеног, 1976.
– Конте од Албафјорите / Мирандолина у режији Паола Мађелија, 1976.
– Том / Стаклена менажерија у режији Мите Јовановића, 1976.
– Вештица / Дугоња, Видоња, Трбоња у режији Николе Петровића, 1976.
– Рецитал Говоримо о Титу у режији Николе Петровића, 1977.
– Шумски дух / Шумски дух у режији Љубомира Муција Драшкића. 1977.
– Др Илић / Шта је то у људском бићу што га води према пићу у режији Славенка Салетовића, 1977.
– Миле / Покојник у режији Николе Петровића, 1978.
– Војцек / Војцек у режији Паола Мађелија, 1978.
– Божидар / Анда и Љубица у режији Дејана Ђуровића, 1978.
– Улога / кабаре Трн у режији Николе Петровића, 1979.
– Макса / Швабица у режији Милоша Лазина, 1979.
– Фокс Џонсон / Џон Пиплфокс у режији Николе Петровића, 1979.
– Сајапин / Лов на дивље патке у режији Матије Бевка, 1980.
– Господин Пирс / Пигмалион у режији Стеве Жигона, 1980.

Тридесет година радио надсинхронизацију цртаних филмова.
Са представама гостовао у Румунији, Мађарској, Пољској, Чехословачкој, Аустрији, Шведској, Мексику и целој бившој Југославији.

Награде

– Награда УДУСА за улогу Абрама у представи Квадратура круга, 1975.
– Награда на 25. Сусрету професионалних позоришта Војводине у Вршцу, за улогу Абрама у представи Квадратура круга, 1976.
– Похвала УДУСА за улогу Тома у Стакленој менажерији, 1978.
– Награда на 30. Сусрету професионалних позоришта Војводине за улогу Макса у Швабици, 1981.

Миодраг Петровић, рођен 12. августа 1954. у Лоћики (Јагодина). Завршио је глуму на Академији уметности у Новом Саду 1978. у класи Миленка Маричића. У Српском народном позоришту запослен од 1. септембра 1978. до 26. априла 1980. и од 30. марта 1981. до данас. Од 6. септембра 2002. био је управник СНП-а и ову функцију је обављао до 17. септембра 2003. Обављаo је функцију вршиоца дужности директора Драме СНП-а од новембра 2016. до септембра 2017.

Улоге у Српском народном позоришту

• Имотски кадија – Хасанагиница Љ. Симовића у режији Богдана Рушкуца, 1976.
• Заре – Ујеж Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 1976.
• Стамли – Смрт трговачког путника А. Милера у режији Д. Ђурковића, 1977.
• Непријатељ народа Х. Ибсена у режији Ж. Орешковића, 1978.
• Светислав – Док црвена јесен друмовима хода З. Шарић у режији Дејана Миладиновића, 1978.
• Таксиста – Коме откуцава часовник О. Захрадник у режији Тибора Раковског, 1979.
• Спиро Донев – Пасквелија Ж. Чинга у режији Љубише Георгиевског, 1979.
• Глас којим говори ватра групе аутора у режији Боже Јајчанина, 1981.
• Свен – Чешаљ Ф. Хаџића у режији Воје Солдатовића, 1981.
• Хајд’ у парк, кабаре М. Бећковића, М. Витезовића, Н. Петровића у режији Николе Петровића, 1982.
• Човек је човек Б. Брехта у режији Миленка Маричића, 1984.
• Вилмер – Пријатељи А. Стриндберга у режији Атиле Андрашија, 1985.
• Ги, Јозеф К – Стриптиз С. Мрожека у режији Радослава Миленковића, 1985.
• Миле – Свети Георгије убива аждаху Д. Ковачевића у режији Егона Савина, 1986.
• Живот провинцијских плејбоја после II светског рата Д. Јовановића у режији Бранислава Мићуновића, 1987.
• Барлов – Роман о Лондону М. Црњанског у режији Стеве Жигона, 1987.
• Грегори Старији – Три чекића (о српу да и не говоримо) Д. Лесковар у режији Егона Савина, 1988.
• Ленски, Анархист – Луда игра Л. Биринског у режији Виде Огњеновић, 1988.
• Бановић Страхиња – Бановић Страхиња Б. Михајловића Михиза, 1991.
• Лаза Костић – Међу јавом и мед` сном Л. Костића – П. Марјановића у режији Радослава Миленовића, 1991.
• Поповић, Адвокат – Очеви и оци С. Селенића у режији Славенка Салетовића, 1991.
• Први пандур – Вођа Р. Домановића у режији Радослава Миленковића, 1992.
• Кир Фима – Кир Јања Ј.С. Поповића у режији Љубослава Мајере, 1992.
• А прах, све је прах М. Црњанског – Томе Кнежевића у режији Томе Кнежевића, 1993.
• Лука, лакеј Попове – После пола века / А. П. Чехов: Јубилеј/Медвед/Просидба у режији Љубослава Мајере, 1993.
• Вилотијевић – Чудо у Шаргану Љ. Симовића у режији Егона Савина, 1993.
• Адвокат – Црна хроника С. Басаре у режији Душана Петровића, 1994.
• Светозар Милетић – Српска Атина Р. Дорића у режији аутора, 1994.
• Мића – Сумњиво лице Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 1994.
• Џемс Тирон Млађи – Месечина за несрећне Јуџина О’ Нила у режији Виде Огњеновић, 1995.
• Лука Лукич Хлопов – Ревизор Н. В. Гогоља у режији Виталија Дворцина, 1996.
• Кнез – Евгеније Оњегин А. С. Пушкина у режији и адаптацији Бранка Плеше, 2000.
• Коста – Право на Руса Угљеше Шајтинца у режији Оливере Ђорђевић, 2001.
• Поручник – Зуби Александра Новаковића у режији Предрага Штрпца, 2004.
• Господин Михајловић – Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић, 2008.
• Други сенатор – Тимон Атињанин Вилијама Шекспира у режији Горчина Стојановића, 2010.
• Милан – Урнебесна трагедија Душана Ковачевића у режији Маје Гргић, 2011.
• Генерал Иван Иванович Костјурин, Фелдмаршал Енгелсхофен – Сеобе Милоша Црњанског у режији Виде Огњеновић, 2011.
• Перо – Оставите поруку или Бегунци Виде Огњеновић, према мотивима романа Борислава Чичовачког, у режији ауторке, 2014.
• Бернард Шо – Драги мој лажљивче Џерома Килтија у режији Тибора Вајде, 2014.
• Пожар. Лаунџ – Контраст или Тамо где смо остали М. Кнежевић и М. Миљковића, у режији Мие Кнежевић, 2016.
• Др Бек / Светозар, Милован Витезовић, режија Југ Радивојевић, 2018.
• Тесла изуметник, текст и режија Небојша Брадић, 2021.

Остале улоге

• На пужини режија Милан Плетел, Културни центар, 1978.
• Гробље аутомобила – М. Ојданић, 1978
• Ко се боји Вирџиније Вулф, режија Богдана Рушкуца, 1978.
• Емигранти С. Мрожека у режији Бранислава Свилокоса, 1978.
• Како збринути мушкарце, М. Ојданић, „Двориште“, 1978.
• Рат у спаваћој соби П. Кохоута у режији Радослава Миленковића, 1991, Удружење драмских уметника Војводине
• Последњи дан, М. Петровић/Пекић (монодрама)
• Гробница за Бориса Давидовича Данила Киша у режији М. Белегишанина, 2000, Савез драмских уметника Војводине, Позоришна трупа „Оглед“
• Паклена поморанџа Ентонија Барџиса у режији Ивана Церовића, Трупа „Дупло дно“, 2001.
• Господин Роберт Берт, опера Посљедњи љетни цвијет Зорана Јуранића, 2013.

Режије

• Господар Сјена Дубравка Јелачића Бужимског, Савез драмских уметника Војводине, 1. мај 2006.

Награде

• Златна медаља „Јован Ђорђевић“, 2020.
• Награда на Сусрету војвођанских позоришта у Зрењанину 1985. за улогу у Стриптизу.
• Годишња награда СНП-а за улогу Миће у представи Сумњиво лице; Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 1995.
• Годишња награда СНП-а за улоге у представама: Урнебесна трагедија Д. Ковачевића у режији Маје Гргић и Сеобе М. Црњанског у драматизацији и режији Виде Огњеновић, 2012.
• Златна значка Културно-просветне заједнице Србије за 2015. годину
• Награда „Маска Лазе Телечког“ („Дани Лазе Телечког“, Кумане), 2019