Глумица Драме Српског народног позоришта, рођена 10. априла 1948. у Новом Саду, преминула 22. јануара 2015. у Новом Саду.
Ксенија Мартинов Павловић завршила је Драмски студио при Српском народном позоришту школске 1965/66. и од 16. августа исте године примљена у редовни радни однос у Драми. Даровита глумица, изражајног лица и грациозне појаве. Ступивши веома млада у позориште, првих година рада „уживљавала“ се у сваку улогу, а касније, у сарадњи са истакнутим редитељима-педагозима, изузетно марљиво је уметнички радила на стварању сложенијих драмских ликова. Временом је сазревала у глумачком изразу и постизала све квалитетније резултате.
Остварила је више од 70 ликова девојака, наивки и драмских хероина.
УЛОГЕ
У Српском народном позоришту:
– Девојчица / СветБ. Нушића у режији Д. Мијача, 10. октобра 1964.
– Жужа/ Поп Ћира и поп Спира С. Сремца у режији Д. Мијача, 19. март 1965.
– Више улога / ЛаждипаждиЈ.Ј.Змаја у режији Д. Мијача, 18. октобар 1965.
– Мими/ ФамилијаСофронија А. Кирића Ј. Игњатовића у режији Д. Ђурковића, 8. фебруар 1966.
– Агнеза/ Школа за жене Ж. Б. П. Молијера у режији Ж. Орешковића, 1. април 1966.
– Жужа/ Поп Ћира и поп СпираС. Сремца у режији Дејана Мијача, 8. октобар 1966.
– Младе жене / ЈермаФедерика Гарсије Лорке у режији Јована Путника, 17. јануар 1967.
– Милка/ Ваљевска подвала Милована Глишића у режији Дејана Мијача, 23. мај 1967.
– Кора/ Анатолове љубави Артура Шницлера у режији Стевана Штукеље, 5. децембар 1967.
– Даница/ Ожалошћена породица Бранислава Нушића у режији Дејана Мијача, 22. октобар 1968.
– Колета/ ОскарКлода Мањијеа у режији Димитрија Ђурковића, 12. новембар 1968.
– Манци/ Нисам Ајфелова кула Екатерине Опроју у режији Воје Солдатовића, 27. децембар 1968.
– Оливија/ Богојављенска ноћ Вилијама Шекспира у режији Дејана Мијача, 26. новембар 1969.
– Више улога / Село Сакуле, а у Банату З. Петровића у режији Д. Ђурковића, 11. март 1969.
– Катарина/ Поглед с моста Артура Милера у режији Тибора Раковског, 3. фебруар 1970.
– Емилија/ Наш град Тортона Вајлдера у режији Тибора Раковског, 15. јануар 1971. /од тогвремена се појављује с именом Ксенија Мартинов-Павловић/
– Каплар и цар Богдана Чиплића у режији Димитрија Ђурковића, 25. мај 1971.
– Јелица/ Лажа и паралажа Ј. Стерије Поповића у режији Радослава Лазића, 14. децембар 1971.
– Више улога / Шума која хода Љубивоја Ршумовића у режији Дејана Мијача, 17. новембар 1972. (Награда на 23. сусрету војвођанских позоришта)
– Заречна/ ГалебА. П. Чехова у режији Димитрија Ђурковиђа 16. јануар 1973.
– Новосадска променада Владе Поповића-Петра Марјановића у режији Дејана Мијача, 16. март 1973.
– Виви/ Занат госпође Ворен Бернарда Шоа у режији Димирија Ђурковића, 23. октобар 1973.
– Ана/ Фројлајн Ана Весне Јанковић у режији Славенка Салетовића, 18. децембар 1973.
– Прво дете / Сентиментална представа Мирослава Антића у режији Димитрија Ђурковића, 25. март 1974.
– Наташа/ На дну Максима Горког у режији Георгија Пара, 22. октобар 1974.
– Цуретак/ Николетина Бранка Ћопића у драматизацији и режији Славенка Салетовића, 12. новембар 1974.
– Вирџинија/ Сламни шешир Ежена Лабиша, Марка Мишела у режији Оливера Викторовића, 2. фебруар 1975.
– II гном / Љубавно писмо Косте Трифковића у режији Мирослава Беловића, 4. новембар 1975.
– Сузана/ Подсетник (Три дана једне љубави) Жана Клода Каријера у режији Богдана Рушкуца, 7. фебруар 1977.
– Нина/ Краљ Бетајнове Ивана Цанкара у режији Горана Цветковића, 22. март 1977.
– Тамо где је било срце, данас стоји сунце(Напријед) Звјездане Шарић у режији Дејана Миладиновића, 23. мај 1977.
– Бела пчела, Пегавица, Ружа скојевка / Сакуљани, а о капиталу Зорана Петровића у режији Драгана Јовића, 9. новембар 1977.
– Сузана / Подсетник (Три дана једне љубави) Жан Клода Каријера у режији Дејана Миладиновића, 17. новембар 1975.
– Јагода/ Док црвена јесен друмовима хода Звездане Шарић у режији Дејана Миладиновића, 17. новембар 1978.
– Варвара/ Олуја Александра Н. Островског у адаптацији и режији Богдана Рушкуца, 27. март 1979.
– Надежда/ Преноћиште Слободана Стојановића у режији Дејана Мијача, 21. новембар 1979.
– Јулка Кромберг / Слике жалосних доживљајаДеане Лесковар у режији Слободана Унковског, 23. јануар 1981. (у новој згради Српског народног позоришта изговорила прве речи са сцене: „Отићи ћу прије реда у гроб“)
– Глас којим говори ватра групе аутора у режији Боре Јајчанина, 3. јул 1981.
– Мартирио/ Дом Бернарде Албе Федерика Гарсије Лорке у режији Дејана Мијача, 17. новембар 1981.
– Аница/ ГолубњачаЈована Радуловића у режији Дејана Мијача, 10. октобар 1982.
– Жена Гали Гаја / Човек је човек Бертолта Брехта у режији Миленка Маричића, 6. март 1984.
– Гђа Елвстед / Хеда Габлер Хенрика Ибсена у режији Димитрија Ђурковића, 4. децембар 1984.
– Лота/ Велико и мало Бото Штрауса у режији Николе Јевтића, 5. октобар 1985.
– Марта/ Гнездо Ф. Ксавера Креца у режији Радмиле Војводић, 9. септембар 1986.
– Франческина / Живот провинцијских плејбоја после Другог светског рата Душана Јовановића у режији Бранислава Мићуновића, 6. март 1987.
– Пет жена из наше куће Зорана Петровића (монодрама) септембар 1988.
– Мајка/ КлопкаТадеуша Ружевича у режији Невене Јанаћ, 11. фебруар 1988.
– Војвоткиња Германт /У потрази за изгубљеним временом Митра Суботића у кореографији и режији Наде Кокотовић, 21. октобар 1989.
– Бургундија / Краљ ЛирВилијама Шекспира у режији Љубише Ристића, 29. март 1990.
– Хилда/ Стаза дивљачиФранца Ксавера Креца у режији Оване Вујић, 25. мај 1990.
– Госпођа Савић / Очеви и оци Слободана Селенића у режији Славенка Салетовића, 19. април 1991.
– Марта Вашингтон / Љубави Џорџа Вашингтона Мире Гаврана у режији Славенка Салетовића, 15. јун 1991.
– Татјана Алексејевна/ После пола века / А. П. Чехов: Просидба+Медвед+Јубилеј у режији Љубослава Мајере, 9. октобар 1993.
– Мајка/ Мачка на усијаном лименом крову Тенеси Вилијамса у режији Љубослава Мајере, 19. јануар 1998.
– Франциска, калућерица / Мера за меру В. Шекспира у режији Дејана Мијача, 22. децембар 1998.
– Тетка Ангелина/ Сабирни центар Д. Ковачевића у режији Љубослава Мајере, 29. октобар 1999.
– Вида, Танасијева жена /Ожалошћена породица Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 16. септембра 2000.
– Јелена Милин / РаванградЂорђа Лебовића (по мотивима приповедака Вељка Петровића) у режији Дејана Мијача, 17. децембар 2002.
– Мајка/ Претерано наследствоВладе Паскаљевића у режији Филипа Марковиновића, 2005.
– Олга/ Сећање Косте Савића у режији Весне Топалов, 2005. (копродукција СНП и Удружење драмских уметника Војводине, у хуманитарне сврхе)
– Баба/ Дундо Мароје Марина Држића у режији Радослава Миленковића, 2005.
– Госпођа Алвинг / АветиХенрика Ибзена у режији Ксеније Крнајски, 2006.
– Мајка/ НеспоразумАлбера Камија у режији Радослава Миленковића, 2007.
– Мег Фолан / Лепотица Линејна Мартина Макдоне у режији Бориса Исаковића, 2009.
– Анфиса/ Три сестре А. П. Чехова у режији Радослава Миленковића, 2009.
– Кројачица/Зојкин стан Булгакова у режији Дејана Мијача, 2011.
Телевизија:
– Босиљка/ Превара из Љубави (ТВ драма РТБ) Ђорђа Малетића у режији Јована Коњовића, 1968.
– Евица/ Поп ћира и поп Спира Стевана Сремца у режији Јована Коњовића, Школски програм Телевизије Београд, 1973.
– Серија Униформе (ТВНС), епизода Избацивачредитеља Јована Ристића, 1979.
– Више улога, дечја серија Ветар(ТВНС) Ј. Ј. Змаја у режији Боре Гвојића, 1982.
– Мајка/ Серија Наша мала клиника у копродукцији Словенија-Србија, ТВ Б92, 2007.
– Снимала за ТВ новогодишње програме, емисије забавног карактера, рекламе итд.
Филм:
– Неопланта филм Бербери су први људи Бранка Милошевића, 1966.
– Ержика/ Сирома сам ал сам бесанредитеља Драгана Ивкова (Звезда филм, Београд), 1969.
– Жужа/ Самртно пролеће(Неопланта филм) Стевана Петровића, 1973.
– Учитељица/ Широко је лишће редитеља Петра Латиновића (Неопланта филм), 1980.
– Јевреји долазе (Тера филм) Првослава Марића, 1995.
– На Радио Новом Саду радила све емисије школског, образовног, драмског и забавног програма од 1966. до 1990.
НАГРАДЕ
– Глумачка награда на Сусрету војвођанских позоришта (Вршац) 1971. за улогу Емилије у представи Наш град Торнтона Вајлдера
– Глумачка награда на Сусрету војвођанских позоришта (Суботица) 1973. за више улога у представи Шума која хода Љубивоја Ршумовића
– Глумачка похвала на Сусрету војвођанских позоришта (Суботица) 1982. за улогу Мартирије у представи Дом Бернарде Албе Ф. Г. Лорке
– Годишња награда СНП за улогу Лоте у представи Велико и мало Бото Штрауса 1986.
– Годишња награда СНП за улогу Марте у представи Љубави Џорџа Вашингтона Мире Гаврана 1992.
– Похвала за Дан СНП 1998.