Јовица Јашин рођен 1949. године у Зрењанину. Завршио Факултет драмских уметности у Београду, одсек Позоришна продукција. Члан позоришних кућа: Кикинда,Тузла и Зрењанин
У позоришту одиграо око деведесет улога. Обављао дужност директора Народног позоришта „Тоша Јовановић“ Зрењанин у периоду 1998/2000. године
Улоге на филму и телевизији:
„Станица обичних возова“, у режији Ненада Диздаревића
„Хусинска буна“ у режији Саве Мрмка,
„Операција Теодор“ у режији Саве Мрмка,
„Мисија мајора Атертона“ у режији Саве Мрмка,
„Дани Авноја“ у режији Саве Мрмка,
„Рањеник“ у режији Саве Мрмка,
„Горе- доле“ у режији Милоша Радивојевића“,
„Јагодићи“ у режији Мирослава Лекића,
„Лајање на звезде“, у режији Здравка Шотре,
„Монтевидео, Бог те видео!“, у режији Драгана Бјелогрлића,
„Бела лађа“ у режији Михајла Вукобрадовића.
Основао сопствено позориште: „ПОЗОРИШТЕ ЈЕДНОГ ГЛУМЦА“ ЈОВИЦА ЈАШИН
На репертоару изводи низ монодрама за децу и одрасле: • „Паорска грозница“ текст Радивоје Шајтинац, режија Љубослав Мајера • „Франше Д’Епере на Јужном булевару“ текст Александар Поповић, режија Љубослав Мајера • „Има једна земља“ текст Бојан Љубеновић, режија Јовица Јашин • „Деда Мразове невоље“ Бојан Љубеновић, режија Јовица Јашин Учесник Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну, ТКТ фест Тузла, Међународног фестивала малих сцена и монодраме, Источно Сарајево.
Гостовао у Бечу, Цириху, Франфуркту, Будимпешти, Сегедину, Темишвару
Соња Радосављевић је у сталном ангажману у Народном позоришту „Стерија“ Вршац. Рођена је 10. 03. 1961. године у Београду где завршава средњу школу. Конкурише на Факултету драмских уметности, Одсек за позоришну режију, у класи професорке Борјане Продановић. Бива примљена, али због породичних разлога напушта факултет. Била је дугогодишњи члан АКП „Бранко Крсмановић“ из Београда, где наступа у представама истог. Учествовала је на такмичењима рецитатора.
Снимала је филмове и рекламе. Учествовала у телевизијским серијама: „Национална класа“, „Другарчине“, „Седам секретара СКОЈ-а“ (улога Јелене Маслеша).
Први професионални ангажман је имала у позоришту 25.12.1979. године у Шабачком позоришту. Потом наступа у Народном позоришту у Тузли, Позоришту лутака „Пинокио“ у Земуну, Народном позоришту „Стерија“ у Вршцу. Игра широк репертоар, од комедија, драма, водвиља, дечји репертоар. Плеше и пева.
Добитник награде за колективну игру у представи „Лажа и паралажа“, у режији Мирослава Бенке.
У оквиру пројекта „Стоп насиљу“ у добротворне сврхе, по мотивима из приповетке „Лилика“ Драгослава Михајловића, урадила је монодраму у продукцији Културног центра из Вршца. Адаптацију и драматизацију урадио Мирољуб Стојановић.
Била је члан Индексовог радио позоришта.
Води невладину организацију „Дио Алт – дечји и омладински алтернативни театар“, где са децом и омладином припрема перформансе, са којима учествује на фестивалима у Никшићу, Панчеву. Гостују са представом „Тестамент“ Видосава Стефановића у Центру за културну деконтаминацију у Београду.
У сарадњи са средњим школама у Вршцу и Еколошким друштвом „Панонско острво“, под покровитељством Светске банке ради пројекат „Осмех младости“ против агресије, наркоманије и алкохолизма.
Ожалошћена породицаПросидбаПросидба
Марија Меденица рођена је у Београду 23. јула 1981. године.
Након завршене Гимназије у Обреновцу и три године студија на групи за Српску књижевност и језик на Филолошком факултету у Београду, уписала је глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бориса Исаковића, а од маја 2008. је запослена у Српском народном позоришту, али је играла и у представама других позоришта, као и на филму. Петнаест година је водила драмски студио „Ћоше“ у Обреновцу, где се, осим педагошким радом, бавила и режијом.
Улоге у Српском народном позоришту
Она / Јаилинекодруги Маје Пелевић, режија Кокан Младеновић, 2007.
Тамара / Годонаусијаномлименомкрову Бранка Димитријевића, режија Никола Завишић, 2008.
Госпођица Зеремски / Јелибилокнежевевечере, текст и режија Вида Огњеновић, 2008.
Чос / Као да Бранка Димитријевића, режија Предраг Штрбац, 2009.
неколико улога Насртаји на њен живот Мартина Кримпа, режија Анђелка Николић, 2009.
Проф. др Драган Стојменовић, рођен је у Новом Саду, 1975. На драмском одсеку за глуму при Академији уметности у Новом Саду дипломирао је 2000. у класи проф. Петра Банићевића и проф. Милана Плетела. Одбранио је докторску тезу 2014. године на Факултету драмских уметности у Београду под називом: „Теорије покрета у дугометражном играном филму: естетички и перцептивни модели“, ментор др Невена Даковић и стекао научни степен доктора наука о драмским уметностима из области студије филма и медија.
Редовни је професор на предмету Глумачке вештине/Сценске борбе и шеф катедре за Глуму драмског департмана Академије уметности у Новом Саду. Гостујући професор на универзитетима у Лондону, UK (2018), Бергену, NOR (2019), Сегедину, HU (2020/22), итд. Од 2019-те члан „ The Society of American Fight Directors – SAFD“, USA.
Награђиван у области, позоришта, филма и медија у земљи и иностранству, бележи више од две стотине референци националног и међународног нивоа. Експерт је за позоришни и филмски мизансцен.
Аутор монографије „Епска фантастика у српском играном филму“, издавач Прометеј, више објављених чланака у научним часописима, уредник награђиваних издања и рецензент. Руководилац и члан научних пројеката за високо образовање и научноистраживачку делатност. Члан је уредничке редакције Зборника радова АУНС.
Члан хора “Св. Стефан Дечански“ од 1999-те, члан вокално-инструменталног студиа „Орфелин“ Нови Сад. Завршена падобранска обука (аеродром „Херој Пинки“, НС), самостални ронилац (Autonomos Diver, License No: 49251), члан коњичког клуба “Петрас” НС, репрезентативац мачевалачког клуба МК “Војводина” (бр. лиценце: 2545).
Др Грин/ „Лудак и опатица“ Станислава Виткијевича у режији Марка Цвејића, Позориште Младих/Академско позориште Промена, мај 2000, сезоне 2000/2002
Тркач/ „Status quo“ пантомима Ксеније Ковачевић у режији Драгана Стојменовића, Галерија „Media Nox“/Mladinski kulturni center, Марибор (SLO), премијера 25.02.2002
Линеа/ „La Linea“, пантомима у режији Драгана Стојменовића поводом доделе европске награде за ротаракт пројекат „Корак за културу“, Свечана сала Градске куће Нови Сад, премијера 09.10.2003
Сафет/ „Рањени орао“, Мир Јам у режији Ивана Церовића, Савез драмских уметника Војводине/ Српско народно позориште, Нови Сад, премијера 05.05.2000, сезоне 2000/2006
Замјотов/ „Злочин и казна“, Ф. М. Достојевског у режији Ивана Церовића, Дупло дно/Српско народно позориште, премијера 17.02.2001, сезоне 2001/2008
Др Бродски/ „Паклена поморанџа“ Ентони Барџиса у режији Ивана Церовића, Дупло дно/Српско народно позориште, премијера 06.03.2002, сезоне 2002/2006
Манекен/ „Доњи Феш“, у режији ауторке Александре И. Плескоњић, Hammer Creative /Позориште младих Нови Сад/Народно позориште Сомбор, сезоне 2002/2003
Први Глумац/ „Шест лица тражи писца“ Луиђија Пирандела у режији Ивана Церовића, Дупло дно/Српско народно позориште, премијера 13.01.2004, сезоне 2004/2006
Судија/ „Порно“ Божидара Кнежевића у режији Ивана Церовића, Дупло дно/Српско народно позориште, сезоне 2005/2006
Џои/ „Поручник са Инишмора“ Мартина Мек Дона у режији Жанка Томића, Трупа Јорик/Српско народно позориште, премијера 30.10.2004, сезоне 2004/2012
ТЕЛЕВИЗИЈА (ужи избор)
улога Рибар/ „Ој Дунаве, Дунаве“ ТВ емисија у режији Славише Грујића, РТВ Војводина, 1994
улога Црв/ „Алхемијска радионица“ ТВ документарно-играна серија у режији Милана Плетела, Радио Телевизија Србије, 3К, 1994
главна улога Водич/ „ТВ Час“, документарни серијал, редакција научно-образовног програма РТВ Војводина, 1994
улога првог реда Момак/ „Лавиринт“ ТВ драма у режији Милана Плетела, РТВ Војводина, 1995
главна улога Каин/ „Наслеђе“ ТВ драма у режији Милана Плетела, РТВ Војводина, 1997
улога Поштар/ „Лалински кабаре“, ТВ играна серија у режији Милана Плетела, РТВ Војводина, 1998
главна улога Зли Зордон/ ТВ емисија „Ко је убио Пјотра Николајевича“ у режији Марка Цвејића, РТВ Војводина, 2000
глумачки наступ/ презентација капиталног дела „Правописни речник српског језика“ др Милан Шипка, академик Иван Клајн, Прометеј, Радио Телевизија Србије, Јутарњи програм, РТС1, 20.02.2011
ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ РЕКЛАМЕ (ужи избор)
главна улога/ ТВ реклама: „46. Отварање Стеријиног позорја“, Стеријино позорје, Нови Сад, емитована на националној фреквенцији, 2001
главна улога/ ТВ реклама: Дневни лист „Дневник“, Нови Сад, емитована на националној фреквенцији, 2002
улога првог реда/ ТВ реклама: „Умем, знам и могу“, Покрајински секретаријат за спорт и омладину, Нови Сад, 2009
СВЕЧАНОСТИ И ПЕРФОРМАНСИ/ глумачки наступи, интерпретације песама (ужи избор):
улога Министар културе/ Званично отварање 46. Стеријиног позорја „Доста шале!“ у режији Милорада Капора и Драгана Стојменовића, Српско народно позориште, Нови Сад, 01.06.2001
улога Капетан/ „Сезоно, отвори се“, Званично отварање 144. театарске сезоне Српског народног позоришта у режији Бориса Лијешевића, Нови Сад, 02.10.2004
глумачки наступ/ „Обележавање 160. годишњице градске библиотеке у Новом Саду“ у организацији Градске библиотеке, Нови Сад, 22.09.2005
улога Цезар/ „За карту више“-„Ако видиш Цезара – убиј га“, перформанс у част отварања јубиларног 40. БИТЕФ-а у режији Ивана Церовића, Тгр Републике, Београд, 15.09.2006
глумачки наступ/ „Life’s good!“ – LG Opening of the Belgrade office, перформанс у режији Драгана Стојменовића, Опера „Мадленианум“, Београд, 07.12.2007
глумачки наступ/ Свечано отварање фестивала поезије: „1. (први) Антићеви дани у Новом Саду“, Свечана сала, Градска кућа, Нови Сад, 12.03.2008
глумачки наступ/ Промоција монографије „Света гора фрушкогорска“, академик Дејан Медаковић; Свечана сала Скупштине града Београда, Стари двор, Београд, 27.02.2008
глумачки наступ/ Промоција монографије „Нови Сад – Приче варошких улица“, Војислав Пушкар, Српско народно позориште, Велика сцена „Јован Ђорђевић“, Нови Сад, 12.12.2008
глумачки наступ/ Промоција капиталног издања националне културе „Правописни речник српског језика“, др Милан Шипка, академик Иван Клајн у режији Драгана Стојменовића, Свечани хол Владе АП Војводине, Нови Сад, 12.04.2010
глумачки наступ/ Свечана „Трибина поводом светског дана књиге“, Градска библиотека, Нови Сад, 23.04.2013
глумачки наступ/ „Човек сав од музике – посвећено Корнелију Станковићу“, игроказ ауторке Тамаре П. Адамов, Свечана сала Матице српске, Нови Сад, 17.04.2015
глумачки наступ/ Свечана академија поводом 100 година од завршетка Великог рата у организацији Удружења ратних добровољаца 1912-1918, Културни центар „Лукијан Мушицки“, Темерин, 09.11.2018
глумачки наступ/ „Неон арт – Како је Тесла осветлио свет“, играни перформанс за отварање мултимедијалне изложбе аутора др Момчила Бајца, Културни центар „Свилара“, Нови Сад, 27.12.2019
СЦЕНСКИ ПОКРЕТ, БОРБЕ И МАЧЕВАЊЕ (избор)
сценске борбе/ „Паклена поморанџа“ Ентони Барџиса у режији Ивана Церовића, Дупло дно/Српско народно позориште, премијера 06.03.2002, сезоне 2002/2006
сценски покрет/ „Шест лица тражи писца“ Луиђија Пирандела у режији Ивана Церовића, Дупло дно/Српско народно позориште, премијера 13.01.2004, сезоне 2004/2006
сценски покрет/ „Пех под кровом“ Павела Кохоута у режији Маје Марчете, Позориште младих, Нови Сад, премијера 03.10.2008, сезоне 2008/2009
сценске борбе/ „Чудо у поскоковој драги“ Анте Томића у режији Снежане Тришић, Народно позориште Суботица, премијера 05.10.2012, сезоне 2012/2016
сценске борбе/ „Чекај до мрака“ Фредерика Нота у режији Александра Божине, Народно позориште Суботица, премијера 13.12. 013, сезоне 2013/2020
сценске борбе и мачевање/ „Лепотица и Звер“ Стевана Копривице у режији Милоша Јагодића, Велика сцена, Позориште младих, Нови Сад, премијера 10.11.2015, сезоне 2015/21
сценске борбе/ “Свечано отварање Европског шампионата у мачевању“ у режији Драгана Стојменовића, СПЕНС, Велика Сала, Нови Сад, 29.02.2016
сценске борбе и мачевање/ „Снежна краљица“ Евгенија Шварца у режији Бисерке Колевске, Велика сцена, Позориште младих, Нови Сад, премијера 12.04.2017, сезоне 2017/2021
сценски покрет и борбе/ „Август у округу Осејџ“ Трејси Летса у режији Александра Божине, Велика сцена, Народно позориште Суботица, премијера 13.10.2017, сезоне 2017/2020
сценски покрет и мачевање/ „Месец изнад Бафала“, Кен Лудвига у режији Даријана Михајловића, Велика сцена, Народно позориште Суботица, премијера 20.10.2020, сезоне 2020/22
сценски покрет, борбе и мачевање/ „Три мускетара“ Александра Диме у режији Даријана Михајловића, Велика сцена, Позориште младих, премијера 11.09.2021, сезоне 2021/22
сценски покрет и борбе/ „Cat Claw“ Бранислава Кераца и Угљеше Шајтинца у режији Мајкла Хелмерхорста, Европска престоница културе Нови Сад, Велика сцена, Позориште младих, премијера 22.10.2022
ФИЛМОГРАФИЈА (избор):
„Бранкусијев лет“, кратки играни, 1998
„Порука за мр Клауса Ринкеа“, кратки играни, 1999
„Manwatching“, видео арт, 2000
„Ревизор је стигао“, дугометражни документарно-играни , 2002
„Махнити“, анимирани, 2004
„Endurance“, документарни, 2006
„Витешки турнир – тврђава Бач“, документарни, 2007
„Причати с природом, причати с Теслом“, документарни, 2008
Члан жирија/ Међународни фестивал документарног филма BELDOCS 2012, национална селекција, Културни центар Нови Сад, 2012
НАГРАДЕ:
Специјална награда, Интернационални фестивал „Video Medea“ за кратки играни филм „Бранкусијев лет“/ главна улога, Нови Сад, 1998
I награда за мушку улогу, Међународни филмски фестивал „ЈФЈФ“, кратки играни филм „Бранкусијев лет“/ главна улога, Суботица, 1999
II награда, 30. Фестивал видео стваралаштва Војводине, Фото кино и видео савез Војводине, (II награда за поетику кинестетичког представљања митолошке жудње за сједињавањем раздвојених полова), кратки играни филм „Бранкусијев лет“/ главна улога, Нови Сад, 2000
Сребрна маска за представу „Злочин и казна“, награда стручног жирија 6. Трема феста, Рума/ улога Замјотов и режија мултимедије, Рума, 2003
Бронзана маска за представу „Шест лица тражи писца“, награда стручног жирија 7. Трема феста, Рума/ улога Први Глумац и режија сценског покрета, Рума, 2004
Награда немачке критике за музички DVD у апсолутној категорији, „After History“ аутор Борис Ковач, Берлин, Немачка/ камера и монтажа Драган Стојменовић и др., Берлин (DEU), 2008
Grand prix позоришног фестивала „Тврђава театар“ 2013, Смедерево, за представу „Чудо у Поскоковој Драги“, Суботичко Народно позориште/ режија сценских борби, Смедерево, 2013
I награда – Златна клапа, VIVA Интернационални филмски фестивал, документарни филм „Феномен тврђава“/коредитељ, камера и монтажа Драган Стојменовић, Сарајево (BiH), 2016
Награда за најбоље фотомонографско издање: „ A Rejtett varós“, Legszebb Könyv, Vajdasági szép Magyar Könyv Díj, Zenta, аутор Antal Szilárd, издавач: Форум&ЕНУ Нови Сад/ главни уредник издања: др Драган Стојменовић, Сента, 2018
Награда Жирија Града, 27. KotorArt KFPD, Котор (ЦГ), за представу, „Лепотица и звер“, Позориште младих Нови Сад/ режија сценских борби – мачевање, Котор (CG), 2019
Награда за најбољу представу, Први интернет регионални фестивал театра за децу – ПИР фест, Градско позориште Подгорица (ЦГ) за представу „Лепотица и звер“, Позориште Младих Нови Сад/ режија сценских борби – мачевање, Подгорица (CG), 2020
Епска фантастика у српском играном филму, аутор: Драган Стојменовић; УДК 791.225(497.11), ИСБН 978-86-515-0622-5; Издавач: Нови Сад : Прометеј [Специјално изд.]; Година: 2011
НАУЧНИ ЧЛАНЦИ И УРЕДНИШТВО (избор)
Хомокинематографикус, аутор: Драган Стојменовић; Часопис: Зборник радова Академије уметности ISSN: 2334-8666, бр. 1, Стр. 177-189, ISBN 7(082), Издавач: Академија уметности Нови Сад; Година: 2013
Син-ефорт: компарација трага облика Чаплина и Китона у динамосфери кадра, аутор: Драган Стојменовић; Часопис: Зборник: поводом оснивања Центра за истраживање уметности Академије уметности ISSN, бр. 1, Стр. 138-151, УДК 7(082), ISBN 978-86-88191-35-7, Издавач: Академија уметности Нови Сад; Година: 2014
Модел антипокрета: зачудност у телу филма, аутор: Драган Стојменовић; Зборник радова Академије уметности ISSN: 2334-8666, бр. 2, Стр. 78-92, ISBN 7(082), Издавач: Академија уметности Нови Сад; Година: 2014
Утицај ексцентризма на стварање Фабрике Ексцентричног Глумца – ФЕКС, аутор: Драган Стојменовић; Часопис: Зборник Матице српске за сценске уметности и музику ISSN: 0352-9738; бр. 53, Стр. 65-73, УДК 792.071.2.027:929 Трауберг Л. З. 792.037:061.237(470)“19″, Издавач: Матица српска; Година: 2015
Биомеханика Др Департута, аутор: Драган Стојменовић; Часопис; Зборник радова Академије уметности ISSN: 2334-8666; Вол. 3, бр. 3, Стр. 36-45, ISBN 7(082), Издавач: Академија уметности; Година: 2015
Хронофотографија: Инжењер живота – Етјен Жули Мареј, аутор: Драган Стојменовић; Часопис; Зборник радова Академије уметности ISSN: 2334-8666; бр. 4, Стр. 233-244, ISBN 7(082), Издавач: Академија уметности; Година: 2016
Зачудност: реевалуација појма онеобичавања у формалистичкој теорји филма, аутор: Драган Стојменовић; Часопис: Зборник Матице српске за сценске уметности и музику ISSN: 0352-9738, бр. 59, Стр. 23-30, УДК 78.01, Издавач: Матица српска; Година: 2018
Независна атракција: Ајзенштајнова нова антропологија глумца, аутор: Драган Стојменовић; Часопис: Зборник Матице српске за сценске уметности и музику ISSN: 0352-9738, бр. 58, Стр. 55-69, УДК 821.163.41-13:929 Вишњић Ф., Издавач: Матица српска; Година: 2018
Главни уредник издања: др Драган Стојменовић; Наслов: Ибзенове драме и на војвођанским позорницама, аутор Зоран Максимовић, Стр. 1-140, УДК 821.113.5-2.09 Ибзен Х.:792(497.113), ISBN 978-86-920557-0-6, Издавач: Екологија Наука Уметност; Година: 2016
Главни уредник издања: др Драган Стојменовић; Наслов: А рејетт вáрос/Скривени град, Antal Szilárd. – Újvidék, Стр. 1-261, УДК 908(497.113 Нови Сад)(084.1), ISBN 978-86-323-1025-4, Издавач: Форум: Екологија, наука, уметност; Година: 2017
Члан уредништва: др Драган Стојменовић, Зборник радова Академије уметности (М51), ISSN: 2334-8666, УДК 7(082), Издавач: Академија уметности Нови Сад; Година: 2014/15/16/17/18/19/20/21/22
“Посланик“ Косте Трифковића, у адаптацији и режији Петра Зеца у извођењу Српске драме суботичког Народног позоришта…млади чланови овог ансамбла из представе у представу улазе са све развијенијом зрелошћу и развијањем талента…а посебно освежење је Драган Стојменовић, који је расно интерпретирао Јазавца.
Позориште младих стартовало је премијером: комад „Кући“ Људмиле Разумовске извели су дипломци Петра Банићевића са новосадске Академије уметности. Трагичну причу о одрастању деце са маргине одиграли су Милан Ковачевић, Јована Стипић, Милош Ђорђевић, Дамир Тодоровић, Сања Ристић, Владимир Алексић, Светлана Урошевић, Биљана Дидић, а међу њима посебно упечатљиви су били Златија Оцокољић и Драган Стојменовић.
“Рањени орао“ по мотивима истоименог романа Мир Јам…у продукцији Савеза драмских уметника Војводине… Оно што их битно разликује од предходних генерације јесте чињеница да одбијају да буду само пасивни посматрачи. Енергија која ври у њима налаже акцију…нове валере у глуми Марине Цинкотцки и три глумачка откровења: Тању Пјевац, Драгана Стојменовића и Милана Ковачевића.
Истарски међународни трансдисциплинарни уметнички фестивал „Transart “, угостио је током септембра и новосадског глумца Драгана Стојменовића. На скупу који је био уоквирен темом „лажна стварност-стварно, нестварно“, Стојменовићев перформанс „Manwatcshing“, како преноси хрватска штампа, с одушевљењем је пратио и уметнички директор Венецијанског бијенала-Харалд Земан.
Дневник, Даринка Николић: „Уговор са ђаволом“, 07.03.2002
Из представе „Паклена поморанџа“… која ће постати једна од култних референци побуне „младих и гневних“ широм света и коначно приче коју занимљивим сценским проседеом, презентују (углавном) млади глумци. Уз изванредну кореографију сцена туче и насиља…глумце у првом плану: Ивана Церовића, Драгана Стојменовића, Милорада Капора, значајно су из другог плана подржали Миодраг Петровић, Тијана Максимовић, Драган Којић, Предраг Момчиловић, Александар Гајин.
“Поручник са Инишмора“ савременог британског драматичара Мартина Мекдоне…чији драмски опус теоретичари сврставају у естетику “крви и сперме“, говори о бруталности насиља… а дајући својим ликовима печат особености и истинских драмских карактера, лепо изнијансиране и духовите улоге остварили су Нинослав Ђорђевић, Драган Стојменовић, Иван Ђурић и Марко Марковић.
Блиц: Динка Максимовић: “Први Новосађанин на Фестивалу у Кану”, субота 30.04. – понедељак 02.05.2011
Филм “Теслин кабаре” Новосађанина Драган Стојменовића биће приказан на Канском фестивалу који се одржава од 11. до 22. Маја. Ова фанастична прича новосадског режисера, која елементима из Теслине биографије гради паралелни критички осврт на данашњу цивилизацију, уврштена је у селекцију кратких филмова, односно “Short Film Corner”. Стојменовић ће бити први Новсађанин чије ће се остварење приказати на овом престижном фестивалу…
“Част ми је што је “Теслин кабаре” у селекцији “Short Film Corner”-a и што учествујем на престижном светском скупу филмских стваралаца – каже Стојменовић, режисер, глумац и доцент на Академији уметности у Новом Саду.
Press: Златко Чонкаш “Новосађанин освојио Кан”, 03. јун 2011.
Кратки играни филм “Теслин кабаре: Сонг чика Јове Змаја” Новосађанина Драгана Стојменовића, који је приказан на овогодишњем филмском фестивалу у Кану у селекцији Шорт филм корнер, као једини филм српске продукције веома успешно је презентовао наше аутентичне вредности. Побрао је веома добре критике и позиве на многе престижне фестивале.
“Препун распоред целодневних активности које сам имао као селектовани гост на фестивалу прекидају само пројекције филмова у најсавременије опремљеним биоскопским салама. Цео тај “ивент”не даје вам да дођете до даха. Представљање моје професионалне биографије у интервјуима које сам дао заједно са трејлерима из “Теслиног кабареа” али и других мојих филмова, биће месецима емитовани кроз специјализоване ТВ канале за кратки филм у Француској (чувени HD Short), Белгији, Канади, Америци – каже Стојменовић.”
Дневник, И. Бурић: “Допринос визуелном маркетингу града”, 15.05.2016
“Феномен тврђава” је за топлу препоруку свима који су у детињству или касније проводили романтичне тренутке окружени зидинама и зеленилом петроварадинског фестунга. Свима онима који су слушали о алама које једу људе, зомби-Турчину, тунелу испод Дунава. Или онима који знају нешто и о архитектури, војнама, археологији, историји…”Феномен тврђава” је филм за све!”
Амбасада Француске/БиХ: “Француска – партнер VIVA филм фестивала (1.-5. јуни 2016.)”, 09.06.2016
Амбасадорица Француске је била члан жирија Фестивала документарних филмова Вива… Ове године представљено је укупно 124 филма из 99 земље везано за четири теме: омладина, религија, туризам и екологија. Амбасадорица као члан жирија имала је задовољство уручити награду за најбољи туристички документарни филм Драгану Стојменовићу и Силарду Анталу за њихов филм Fortress Phenomenon (Феномен тврђава).
Позориште Младих, Снежана Милетић: „Урнебесна мускетарска заврзлама са хепиендом“, 12.09.2021 / “Три мускетара“ у режији Даријана Михајловића
Много је изузетних – паметних, мудрих и потресних реченица у светској литератури. Једна изнад свих, која врца од устрептале храбрости и хуманости, на коју се све више позивамо, али је све мање упражњавамо, је она мускетарска Александра Диме. Сви за једног један за све…
Међу најатрактивнијим сценама су оне мачавања, а да изгледају потпуно бродвејски и да их глумци усвоје на најбољи начин, помогли су Драган Стојменовић и Дејан Карлечик, те кореограф Мирко Кнежевић. После неколико одличних мјузикала или представа са певањем и – у овом случају – без пуцања, које је Нови Сад имао у протеклих десетак година, европској престоници културе у наручје је стигло једно право правцато бродвејско чедо.
Датум рођења: 01.08.1967. Место и општина рођења: Нови Сад Место и општина боравка: Нови Сад Стручна спрема: ВСС дипломирани глумац
Краћа биографија
Дипломирао глуму у класи проф. Боре Драшковића на Академији уметности у Новом Саду 1995. године. Стално запослен у Позоришту Младих у Новом Саду. До сада одиграо око 30 улога у драмским представама, толико и у дечијим, што у матичном позоришту, што у другим позориштима или независним продукцијама.
Иза себе имам и један ауторски филм, један Блокбастер филм, драмску ТВ серију, игране и живе ТВ емисије (серије), небројене синхронизације цртаних филмова и мноштво радио драма.
У Позоришту Младих од 1994.
Контакт: svesat@nscable.net Боја очију: зелено плава Боја косе: пепељасто плава Висинa: 174 cm
Лични подаци
Датум рођења: 12.01.1972. Нови Сад Боја очију: зелене Боја косе: плава Висина: 166 цм Kontakt: cinkockimarina@gmail.com
ОБРАЗОВАЊЕ
Висока стручна спрема. Основну и средњу школу завршила је у Новом Саду. Дипломирала је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића 1997. год.
КРАЋА БИОГРАФИЈА
ПОЗОРИШТА И ТРУПЕ:
Током 1996/97.год. живела је и радила у Суботици у Народном позоришту, да би се наредне сезоне вратила у Нови Сад и постала стални члан Позоришта младих, где и сад ради. Била је и члан независне трупе „ Театар иза“ и често сарађује са Српским народним позориштем. Одиграла је више десетина улога у представама разних жанрова: комедије, драме, сатире, театар покрета, луткарске представе, итд.
УЛОГЕ И ПРЕДСТАВЕ:
Цаца у представи „Цаца у метроу“,
Маја у „Парчету ноћи“,
Виолета у „Кенгурима“,
Марела у „Смртоносној мотористици“,
Надежда Александровна у „Јарету у млеку“,
Ерна Абракадабра и Јаница Гегало у „Полуделој локомотиви“,
Мајка у „Гробници за Бориса Давидовича“,
Пепина у Поповићевој „Пепељузи“ ,
Елен у представи “Љубав” Шизгала,
полицајка у “Истраживачу ноћних мора” (представа рађена по мотивима стрипа Дилан Дог коју је режирао Завишић),
Барбара у “Лепотица и звер”,
Маја у “Естрогену” у режији Р. Чупић,
у луткарској представи “Јежић Жожо”, као и у другим луткарским представама попут “Мала сирена” “Вук и јарићи” и многе друге.
ОСТАЛО:
Успешно сарађује са медијима попут РАДИЈА 021, Телевизије Војводине. Осим тога, повремено учествује у синхронизацијама цртаних филмова за „MINIMAX“ канал. Играла је у два филма Желимира Жилника и ТВ драми Петра Зеца. У слободно време ради као фитнес инструктор.
У Позоришту младих запослена од 1997. године до данас.
Лични подаци
Рођена 02.04.1968.године у Бачкој Паланци. До своје 13. године живела у Битољу у Македонији. Од 1980. године живи у Новом Саду.
Висина 172cm, тежина 62kg, боја очију – браон, боја косе – црна.
Образовање
Дипломирала на Академији уметности у Новом Саду 01.06.1990. одсек глуме, у класи професора Радета Марковића.
Посебне вештине
Похађала соло певање ( мецосопран ), код проф. Милице Стојадиновић и проф. Аготе Виткаи – Кучера.
Завршила курс јахања.
Има искуства у раду на луткарским представама.
Говори македонски језик, служи се француским и енглеским језиком.
Професионални ангажман
Народно позориште Сомбор, 01. 01. 1991. – 01. 10. 1994. За то време урадила је 17 представа различитог жанра, међу којима:
„Код вечите славине“ – Редитељ: Ненад Бојић
„Танго“ – Редитељ: Радослав Миленковић
„Шта је собар видео“ – Редитељ: Љубослав Мајера
„Чаруга“ – Редитељ: Душан Петровић
„Хотел Промаја“ – Редитељ: Љубомир Драшкић
„Фигарова женидба“ – Редитељ: Кокан Младеновић
„Гордана“ – Редитељ: Зоран Ратковић
„Случајна смрт једног анархисте“ – Редитељ: Душан Петровић
Од 02. 10. 1994. године преко Савеза драмских уметника радила као самостални драмски уметник.
Кореодрама: „Ерос за столом“ – Редитељ и кореограф: Вере Обрадовић
Позориште Младих у Новом Саду, 16. 11. 1995. до данас. За то време урадила је 30 представа различитог жанра, међу којима:
„Лепотица и звер“ – Редитељ: Зоран Ристовић
„Мали принц“ – Редитељ: Ферид Карајица
„Силе у ваздуху“ – Редитељ: Славенко Салетовић
„Ф.Г.Л.“ – Кад једном прође пет година – Редитељ: Ласло Гергељ
„Проклетство изгладнеле класе“ – Редитељ: Омар Абу Ел Руб
„Парче ноћи“ – Редитељ: Горан Вукелић
„Бомбардовали смо Њу Хејвен“ – Редитељ: Оливера Ђорђевић
„Два чина за пет жена“ – Редитељ: Весна Топалов
„Кос и Лисица“ – Редитељ: Злати Златев
“ ’89.“ – Редитељ: Ненад Гвозденовић
„Палцица“ – Редитељ: Емилија Мрдаковић
„Мала Сирена“ – Редитељ: Биљана Вујовић
„Снезана и седам патуљака“ – Редитељ: Марица Вулетић
„Бацкстаге“ – Редитељ: Жанко Томић
„Пепељуга“ – Редитељ: Радоје Цупић
„Јаре у млеку“ – Редитељ: Борис Лијешевић
„Полудела локомотива“ – Редитељ: Александар Давић
Филм и телевизија
„Драма о Владимиру Ћоровићу“, режија Драган Ћирјанић
РТ Војводина: више емисија попут: „Лаку ноћ децо“, „Књижевне вртешке“, „Песме за лаку ноћ“, „Разговор о…“, „Азбуке неба“, „Звона“ и још пар новогодишњих емисија за децу.
Рођена у Сомбору 23. октобра 1955. године. Основну школу, музичку школу и Гимназију завршила у Новом Саду 1974. године. Апсолвирала на Филозофском факултету – група за Југословенску књижевност, а дипломирала Глуму на Академији уметности у Новом Саду 1980, у класи Бранка Плеше. У Српском народном позоришту запослена од 10. августа 1980. Заједно са Харисом Пашовићем основала Театар „Промена“.
Контакт
Александра Плескоњић Илић Адреса: Данила Киша 31, 21000 Нови Сад E-mail: jokojako@gmail.com Телефон: +381 (0)21 6541 193 Мобилни: +381 (0)63 414 200
Улоге у Српском народном позоришту
– Џин / Плутање Теда Вајтхеда у режији Бранислава Свилокоса, 1980. – Дама IV / Венчање Витолда Гомбровича у режији Ј. Јароцког, 1981. – Јелка / Слике жалосних доживљаја Д. Лесковар у режији Слободана Унковског, 1981. – Јелисавета / А трње је за човека Ј. Њаради у режији Дејана Миладиновића, 1982. – Жарина жена / Земља Молине Удовички у режији Радослава Дорића, 1983. – Драгиња / Протекција Бранислава Нушића у режији Димитра Станкоског, 1984. – Дона Елвира / Дон Жуан Ж. Б. Молијера у режији Љубише Георгиевског, 1984. – Олга / Мој тата, социјалистички кулак Т. Партљича у режији Воје Солдатовића, 1984. – Жена Јизефина / Велико и мало Бото Штрауса у режији Николе Јевтића, 1985. – Јасна Аристомаха / Археолошка искапања код села Диљ Иве Брешана у режији Љубише Георгиевског, 1986. – Коломбина / Живот провинцијских плејбоја после II светског рата Душана Јовановића у режији Бранислава Мићуновића, 1986. – Вила Сор Анеглика / Думанске тишине Слободана Шнајдера у режији Мире Ерцег, 1987. – Милева / Клементов пад Драге Јанчара у режији Звонета Шедлбауера, 1988. – Грета / Клопка Тадеуша Ружевича у режији Невене Јанач, 1988. – Зобунова Видарица / Јегор Буличов у режији Душана Јовановића, 1989. – Корделија / Краљ Лир В. Шекспира у режији Љубише Ристића, 1990. – Лилипути / Козодер у акцији Ј. Ј. Змаја – Р. Радивојевића, режија Р. Радивојевић и А. Плескоњић Илић, 1990. – Мајка Јања / Бела кафа А. Поповића у режији Бранка Плеше, 1990. – Огњена / Куварице Зорана Ристовића у режији аутора, 1993. – Еби Брустер / Арсеник и стара чипка Џ. Кеселринга у режији Р. Дорића, 1993. – Госпођа Министарка / Госпођа министарка Б. Нушића у режији Бранка Поповића, 1993. – Паулина Салас / Смрт и девојка Аријела Дорфмана у режији Марка Новаковића, 1994. – Аркадина / Галеб А.П. Чехова у режији Жанка Томића, 2000. – Гина, Прокина жена / Ожалошћена породица Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 2000. – Ана / Ослобођење Скопља Д. Јовановића у режији Жанка Томића, 2001. – Иванка Бикар / Раванград Ђ. Лебовића у режији Дејана Мијача, 2002. – Вашарски маестро / Војцек Георга Бихнера у режији Боре Драшковића, 2003. – Жена / Коме верујете? Јелене Ђорђевић у режији Даријана Михајловића, 2004. – Сара / Пољуби сјај угаслих звезда у режији Марина Малешевића, 2005. – Софија Петровна / Ујкин сан Ф. М. Достојевског у режији Егона Савина, 2006. – Марија / Зверињак Душана Спасојевића у режији Бориса Лијешевића, 2007. – Амбасадорка / Полиција или Чему све ово Славомира Мрожека у режији Петра Јовановића, 2008. – Госпођа Радулашки / Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић, 2008. – Хелен / Љубавни јади Вудија Алена Бранка Димитријевића, 2009. – Госпођа Радулашки / Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић у режији ауторке, 2008. – Мила / Барбело, о псима и деци Биљане Србљановић у режији Предрага Штрпца, 2010. – Арсићка / Ујеж Бранислава Нушића у режији Радослава Миленковића, 2010. – Ружа / Урнебесна трагедија Душана Ковачевића у режији Маје Гргић, 2011. – Кумрија / Сеобе Милоша Црњанског у режији Виде Огњеновић, 2011. – Мајка / Приче из Бечке шуме Едена фон Хорвата у режији Иве Милошевић, 2012. – Мама Роса / Оставите поруку или Бегунци Борислава Чичовачког у режији Виде Огњеновић, 2014. – Бака Цајтл, Голдина бака / Виолиниста на крову Џозеф Стејн – Џери Бок у режији Атилe Берешa, 2015. – На Дрини ћуприја Иво Андрић, режија и текст Кокан Младеновић, 2016. – Лина / Развојни пут Боре Шнајдера, режија Предраг Штрбац, 2016. – Салче, мати Коштанина / Коштана Борисав Станковић, режија и адаптација Кокан Младеновић, 2016. – Мисиз Полачек Крауз / Вечити младожења по мотивима романа Јакова Игњатовића, режија Даријан Михајловић, 2016. – Тетка Даца / Госпођа министарка, Бранислав Нушић, режија Р. Миленковић, 2017. – Мајка / Прави Запад, Сем Шепард, режија Димитри Пјер Удовички, 2018. – Баба / Моћни ренџери не плачу, Тијана Грумић, режија Тијана Васић, 2018. – Смрдљива бајка / аутор и редитељ: Мирослав Момчиловић, 2018. – Први глумац / Розенкранц и Гилденстерн су мртви, Том Стопард, режија Игор Павловић, 2020. – Стела / Бура, по делу Вилијама Шекспира, режија: Кокан Младеновић, 2020. – Тесла изуметник, текст и режија Небојша Брадић, 2021.
Улоге у Академском позоришту „Промена“
– Анушка / Лудак и опатица Виткијевича, 1981 – Соња Острова / Јелка код Иванових – Симон Еврар / Мара Сад Петера Вајса у режији Хариса Пашовића, 1984. – Мајка / Виктор или деца на власти Рожеа Витрака у режији Никите Миливојевића
Остале улоге
– Маргарита / Хамлет Луиса Буњуела, у режији Хариса Пашовића, 1984. – Цадарета / Kабаре, р. Мирјана Ојданић, Позориште Двориште, Београд – Јуца–Евица / Стерија Радослав Дорић, Нушићева сцена, Београд – Аплби / Дозивање птица Аристофан у режији Хариса Пашовића, ЈДП, Београд, 1989. – Пет жена / Вртешка Шницлера у режији Ферида Карајице, Суботица – Марко Краљевић / Пропаст царства Српског у режији П. Беблера – Искушеница / Смрт у катедрали Елиота, Зенит, редитељ Драган Живадинов, 1990. – Шаоме / Ружа ветрова Ненада Фишера у режији Хариса Пашовића, 1991. у Лењинграду – Еуридика / Мансарда Данила Киша у режији Наде Кокотовић, 1991, Суботица. – Макбет, у режији Милана Белегишанина 1992. – Отело у режији Стеве Жигона 1993. – Јелка код Иванових Веведенског, режија Харис Пашовић – Кабаре Лаку ноћ Ромео и Јулија, текст и режија Ратко Радивојевић и Александра Плескоњић Илић – Самостални пројекат Доњи Феш – Позориште младих
Телевизија
Серија Највише на свету целом Синише Ковачевића 1996.
Награде
– Златна медаља „Јован Ђорђевић“, 2020.
– Златна колајна Змајевих дечјих игара за монодраму Куварице Душана Трифуновића, 1993. – Сребрна повеља за женску улогу на Вршачкој позоришној јесени, (Фестивал класике) за улогу Паулине Салас у представи Смрт и девојка Аријела Дорфмана, 1994. – Награда на Фестивалу малих форми у Земуну за улогу Паулине Салас у представи Смрт и девојка Аријела Дорфмана, 1994. – Статуета слободе за глумачко остварење на Позоришним свечаностима у Младеновцу за улогу Паулине Салас у представи Смрт и девојка Аријела Дорфмана, 1994. – Награда Филмског фестивала у Нишу за улогу у филму Највише на свету целом Синише Ковачевића у режији Кароља Вичека, 1994. – Награда за глуму на Сусрету војвођанских позоришта за улогу Аркадине у представи Галеб А. П. Чехова у режији Жанка Томића, Сомбор 2000.
Годишње награде СНП: – за улогу Гине у представи Ожалошћена породица Б. Нушића, 2001. – за улогу Иванке Бикар у представи Раванград Ђ. Лебовића у режији Дејана Мијача, 2003. – Награда за женску епизодну улогу у представи Коме верујете на 54. фестивалу професионалних позоришта Војводине, 2004. – Награда Вечерњих новости у оквиру 52. Стеријиног позорја за епизодну улогу Софије Петровне у представи Ујкин сан Достојевског, у режији Егона Савина, 2007.
Рођен је у Равном Селу 4. августа 1956. године. Од 1975. године, након положене аудиције, члан је ансамбла Драме на српском језику у Народном позоришту у Суботици. Током своје глумачке каријере био је члан Народног позоришта у Сомбору, Дечјег позоришта у Суботици, КПГТ-а и од 1995. поново Народног позоришта у Суботици. Одиграо је 99 премијера. У Српском народном позоришту је од маја 2017. године. Филмови у којима је остварио запажене улоге освајали су награде на домаћим и престижним филмским фестивалима у свету.
А. Састре: Брњица – Хандро Ж. Ануј: Бекет – Луј Б. Брехт: Рекет – Странац Б. Фрил: Плес на празник лунасе – Гери М. Кречковић: Ноћ лудака у господској улици – Др Михајло Тодоровић Х. Ибзен: Хеда Габлер – Судија Брак Молијер: Импровизације учених жена – Де ла Гранж, Арист Х. Баркер: Еуропејци – Леополд К. Голдони: Слуга двају господара – Пандолфо Сибелиус Панталоне А. П. Чехов: Вишњик – Семјон Пантелејевич Епиходов Ен Нобл: Дом Риорданових – Томас Г. Стефановски: Баханалије – Тиресија К. Донев: Авион бегунац – Грађанин Н. Сајмон: Апартман А – Рој Б. Сенкер: Фрицшпил – Глембај В. Шекспир: Много вике ни око чега – Леонато Д. Ковачевић: Сабирни центар – Професор Б. Нушић: Ожалошћена породица – Агатон Б. Михајловић Михиз: Бановић Страхиња – Југ Богдан Г. Стефановски: Демон из Дебармале – Коце Јордан Цветановић: Симптоми – Шајо Анте Томић: Чудо у Поскоковој Драги – Јозо Поскок Кристофер Дуранг: Брак Бет и Бу-а – Карл Хадлок Бранислав Нушић: Мистер Долар – господин Председник странке 4С Мајкл Фрејн: Иза кулиса – Селсдон Мобреј Слободан Селенић: Ружење народа у два дела – Милош Обреновић
Народно позориште Суботица: (са сајта СДУВ)
А.Састре: Брњица – Хандро Ж.Ануј: Бекет – Луј Б.Брехт: Рекет – Странац П.Шефер: Амадеус – Барон Ван Свитен И.Хоровиц: Први – Б.Фрил: Плес на празник Лунасе – Гери М.Кречковић :Ноћ лудака у Господској улици – Др Михајло Тодоровић Х.Ибзен: Хеда Габлер – Судија Брак Молијер: Импровизације учених жена – Дела Гранж, Арист Х.Баркер: Еуропејци – Леополд К.Голдони: Слуга двају господара – Пандолфо Сибелиус Панталоне А.П.Чехов: Вишњик – Семјон Пантелејевич Епиходов Е.Нобл: Дом Риорданових – Томас Г.Стефановски: Баханалије – Тиресија А.Н.Островски: Кола мудрости – двоја лудости – Мамајев М.Караклајић: Лажни напад – погрешна одбрана – Озрен Радотић К.Донев: Авион бегунац – Грађанин Н.Сајмон : Апартман – Рој Б.Сенкер : Фритзспиел – Глембај В.Шекспир :Много вике ни око чега – Леонато Д.Ковачевић : Сабирни центар – Професор Б.Нушић: Ожалошћена породица – Агатон А.Николај: Хамлет у пикантном сосу – Фроги Љ. Симовић: Путујуће позориште Шопаловић – Василије Шопаловић
Телевизија
„Нека чудна земља“ „Освета“ „Граница“ Тв серија „Светозар Марковић“
Награда за најбоље глумачко остварење за улогу Глембаја у представи Фрицшпил Б.Сенкера, режијa Р. Рапоњa, на 57. Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину, 2007.
Рођен у Новом Саду 23. новембра 1965. Гимназију завршио у Новом Саду 1983. Академију уметности, глуму завршио у Новом Саду у класи професора Петра Банићевића 1987. У сталном ангажману у Српском народном позоришту од 7. марта 1988. године. Вршилац дужности директора УЈ Драма био је од новембра 2014. до јануара 2016, а директор до новембра 2016. године. У марту 2018. обележио је 30 година уметничког рада у представи Војвођанска рапсодија (режија В. Лазић).
Улоге у Српском народном позоришту
– Калип / Археолошка искапања код села Диљ Иве Брешана у режији Љубише Георгиевског, 1986. – Писац / Добри доктор Нила Сајмона у режији Петра Банићевића, 1986. – Стивен / Први Израела Хоровица у режији Милана Плетела, 1987. – Баћа / Свети Георгије убива аждаху Душана Ковачевића у режији Егона Савина – замена од 1988. – Момчић/Џелат / Клопка Тадеуша Ружевича у режији Невене Јанаћ, 1988. – Борис Антонов / Роман о Лондону Милоша Црњанског у режији Стеве Жигона, 1987. – Уски / Три чекића /о српу да и не говоримо/ Деане Лесковар у режији Егона Савина, 1988. – Коља / Луда игра Лева Биринског у режији Виде Огњеновић – Жан / Магарац Жоржа Фејдоа у режији Желимира Орешковића – Пасивиста / Нови Сад ил’ никад М. Пајовића-Р. Бојичића-М. Вржине-Д. М. Петровића у режији Радослава Дорића, 1989. – Тјатин / Јегор Буличов Максима Горког у режији Душана Јовановића, 1989. – Јаблани / Друга врата лево Александра Поповића у режији Суаде Капић, 1989. – Хорда / Козодер у акцији Ратка Радивојевића по Ј.Ј. Змају у режији Ратка Радивојевића, 1990. – Луда / Краљ Лир Вилијама Шекспира у режији Љубише Ристића, 1990. – Јеронимус Гонгора / Карлос II Омађијани Питера Барнса у режији Горана Вукчевића, 1990. – Хијерон (off) / Жене у народној скупштини Аристофана у преводу и адаптацији за модерну сцену Бранка Плеше и у режији Зорана Ратковића, 1991. – Казивање стихова После погреба / Лаза Костић-Међу јавом и међ сном, сценарио Петра Марјановића у режији Радослава Миленковића, 1990. – Patrick Walker / Очеви и оци Слободана Селенића у драматизацији Петра Марјановића и у режији Славенка Салетовића, 1990. – Син / Стаклена менажерија Тенесија Вилијамса у режији Богдана Рушкуца, 1991. замена од фебруара 1992. – Син, кажу да је Илијин / Вођа Радоја Домановића у драматизацији и режији Радослава Миленковића, 1992. – Мишика / Кад би Сомбор био Холивуд аутора и редитеља Радослава Дорића, 1993. – Мортимер Брустер / Арсеник и стара чипка Џозефа Кеселринга у режији Радослава Дорића, 1993. – Чеда Урошевић / Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Бранка Поповића, 1993. – Коста Трифковић / Српска Атина Р. Дорића у режији аутора, 1994. – Ђока / Сумњиво лице Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 1994; Награда „Предраг Томановић“ – Кумић / Мрешћење шарана А. Поповића у режији Егона Савина, 1996. – Мачак / Поп Ћира и поп Спира С. Сремца, у адаптацији Радослава Миленковића и у режији Милана Караџића, 1997. – Петар / Сабирни центар Д. Ковачевића у режији Љубослава Мајере, 1999. – Др Петровић / Ожалошћена породица Д. Ковачевића у режији Дејана Мијача, 2000. – Никола / Cuba Libre Ивана М. Лалића у режији Кокана Младеновића, 2001. – Светозар Одобашки / Раванград Ђ. Лебовића у режији Дејана Мијача, 2002. – Петар Дуња / Сан летње ноћи В. Шекспира у режији Кокана Младеновића, 2003. – Јован / Покондирена тиква Ј. С. Поповића у режији Ксеније Крнајски, 2004. – Подстанар / Балкански шпијун Д. Ковачевића, 2004. – Никола / The Grateful Alive Весне Радовановић, 2005. – Бокчило / Дундо Мароје М. Држића, 2005. – Кнез / Расправа Маривоа, 2006. – Сретен / Зверињак Д. Спасојевића, 2007. – Господин Стојковић / Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић, 2008. – Кулигин / Три сестре А. П. Чехова у режији Радослава Миленковића, 2009. – Леонард / Тајни дневник Вирџиније Вулф у режији Милене Павловић Чучиловић, 2010. – Сликар / Тимон Атињанин у режији Горчина Стојановића, 2010. – Марковић / Ујеж Б. Нушић, режија Радослав Миленковић, 2010. – Пал Шандор / Родољупци у режији Соње Вукићевић, 2011. – Кир Анастас Агагијанијан / Сеобе у режији Виде Огњеновић, 2011. – Глас / Пресрећни људи, концепт, аутор и режија Предраг Штрбац, 2012. – Хирлингер / Приче из бечке шуме, Едена фон Хорвата, режија Ива Милошевић, 2012 – Ујка Васа / Госпођа министарка Б. Нушића, режија Радослав Миленковић, 2014. – Дух Хамлетовог оца / Хамлет Вилијама Шекспира, режија Никола Завишић, 2016. – Марк Твен / ФБИ-досије Тесла, текст, режија и музика Неле Карајлић, 2016. – Кнез Липрет-Вајлерсхајм / Кнегиња чардаша, И. Калман, режија Ј. Сикора, 2016. – Василије / Урнебесна трагедија, Душана Ковачевића, режија Маја Гргић, 2017. – више улога / Војвођанска рапсодија, мјузикл, по мотивима прозе Село Сакуле, а у Банату З. Петровића, режија В. Лазић, 2017. – више улога / Пожар. Лаунџ / Контраст или Тамо где смо остали, М. Кнежевић, М. Миљковић, режија М. Кнежевић, 2017. – Шербулић / Родољупци, Ј. С. Поповић, режија Р. Чупић, 2018. – Менаџер, Родитељ / Доплер, Ерленд Лу, режија Александар Поповски, 2018. – Томас Патнем / Вештице из Салема, Артур Милер, режија и адаптација Никита Миливојевић, 2018. – Травничка хроника, Иво Андрић, режија и драматизација: Никита Миливојевић, 2019. – Клаудије / Розенкранц и Гилденстерн су мртви, Том Стопард, режија Игор Павловић, 2020. – Роберт Џонсон / Тесла изуметник, текст и режија Небојша Брадић, 2021.
Остале улоге
– Мали Jason / Медејина деца Сусане Устен-Пер Лисандера у режији Милоша Лазина, 1986, Позориште „Бошко Буха“, Београд – Петар / Малограђани Максима Горког у режији Влатка Перковића, 1990, Позорница драмских уметности, Нови Сад – Богодвој / Приватни мир Аристофана у режији Лазара Стојановића, 1990. ЈУ-ФЕСТ, Суботица – Тељегин / УјкаВања / Чехов, режија Жанко Томић, Продукција Јорик трупа, СКЦ, Битеф театар. 2011.
Телевизија и филм
– Бајке света (Би-Би-Си, режија Ендрју Грив); – Херој улице (ТВ Нови Сад, режија Милан Плетел); – Сеобе (режија Саша Петровић); – Поклон чекања (ТВ Нови Сад, режија Бечејски); – Дивљи светац (ТВ Нови Сад, режија Богдан Рушкуц); – Љубавно писмо (ТВ Нови Сад, режија Славко Димитријевић); – Јевреји долазе (ТВ Нови Сад, режија-Рвослав Марић); – Мемо, режија М. Јовановић – Пет векова манастира КрушедолРТВ – Као рани мраз, режија Ђ.Балашевић Салајка – Сва та равница, режија М. Лекић, ТВ Пинк – Заувек млад, Н. Огњеновић, Ф. Чоловић Нира РТВ – Il Scandalo della Banca Romana, RAI 1, режија Stefano Reali, продукција Alessandro Jacchia, 2009. – Помери се с места (РТВ, 2015)
Изведене радио-драме
– Ноћник, Ја сам галеб.
Режије
– Kрајности Вилијема Мастросимонеа, Културни центар Нови Сад, април 2000.
Награде
– Годишња награда СНП-а за улогу Мортимера Брустера, Арсеник и стара чипка, 1994. – Награда „Предраг Пеђа Томановић“ за улогу Ђоке, Сумњиво лице, 1996. – XIII дани Зорана Радмиловића „Зоранов брк“, глумац вечери, 2004. – Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“: глумац вечери, по оцени стручног жирија; глумац вечери, по оцени публике за улогу слуга Јован, Покондирена тиква, режија К. Крнајски, 2004. – Годишња награда СНП-а за улогу у представи Војвођанска рапсодија, 2018.
